Na Slobodnoj zoni najbolji „Utama” i „Vera sanja more”

„Utama” Alehandra Loajse Grisija i „Vera sanja more” Kaltrine Krasnići, proglašeni su za najbolje angažovane filmove međunarodnog, odnosno regionalnog programa ovog festivala.

„Vera sanja more” Kaltrine Krasnići je „filmski portret sredovečne udovice koja mora da se suoči sa surovom stvarnošću duboko ukorenjenog patrijarhata na ovim prostorima”.

- „Vera sanja more” je priča dobro poznata svakoj ženi na Balkanu, priča u kojoj se svaka od nas prepoznaje i koja nas podseća da borba za rodnu ravnopravnost još traje. Istovremeno, način na koji je ispričana i mračni tonovi koji je prate, realistično oslikavaju ne samo život žena, već i muškaraca na našem komadiću planete, nemoćnom da konačno odživi svoju prošlost. Film koji udara u glavu, ali bez nokauta - piše u obrazloženju žirija, koje su činile novinarka Tamara Skroza, rediteljka Milica Tomović, i producentkinja i teoretičarka Jelena Mišeljić.

Nagradu je u ime ekipe primio Škumbin Istrefi, producent ovog ostvarenja snimljenog u koprodukciji Albanije, Severne Makedonije i Kosova, ukazujući da je kultura most koji ruši sve predrasude i da je ovo je velik korak neophodan za pomirenje naša dva naroda.

Članice žirija su nagradu „Hjuman rajts” dodelile dokumentarnom filmu „Hrvatskog narodnog preporoda” Gorana Devića, a Specijalno priznanje dokumentarcu „Veće od traume” Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski.

Najbolji angažovani film u Međunarodnoj selekciji „Utama” Alehandra Loajse Grisija, govori o starijem bračnom paru bolivijskih starosedelaca koji se suočavaju sa surovim uslovima života.

Članovi žirija - rediteljka Aleksandra Odić, umetnica performansa Nezaket Ekiči i video i filmski umetnik Boško Prostran nagradili su ovaj film „koji nas uvlači u intimne ljudske emocije protagonista, omogućavajući nam da učestvujemo u sukobima koji se dešavaju u udaljenom delu sveta, a utiču na sve nas: promena porodičnih struktura i tradicije, migracije izazvane globalnim klimatskim promenama, oproštaj i suočavanje sa smrću koja se približava”.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji dodeljeno je filmu „Rabije Kurnaz protiv Džorya Buša” Andreasa Drezena.

Najbolji film novouspostavljene kategorije „Prva dva koraka” je dokumentarac „Ljubav, nemačke marke i smrt” Džema Kaje, o turskim folkerima u Nemačkoj. To je odlučio žiri mladih reditelja u sastavu: Siniša Cvetić, Matija Gluščević i Dušan Zorić.

Srednjoškolski žiri za najbolji film selekcije „8 ” proglasio je igrano ostvarenje „Časna sestra fudbalski trener” Roberta Buesa, o opatici koja u sirotištu za dečake osniva fudbalski tim, a selekcije „14 ” dokumentarac „Nevinost” Gaja Davidija, o mladim ljudima stradalim tokom služenja obaveznog vojnog roka u Izraelu.

Nagrada publike pripala je dokumentarcu „Plesati Pinu” Florijana Hancen-Cioba.

Od 9. do 23. novembra publici u Srbiji je dostupan veći deo filmova sa ovogodišnjeg programa, preko platforme „KinoKauč”.

N. P-j.