Najavljen program filmskog festivala „Slobodna zona” u Novom Sadu

„Trougao tuge” samo je jedan od najatraktivnijih filmova na programu, na kojem se nalaze i brojni drugi važni i značajni: „Korset” Mari Krojcer, „Prekovremeni rad” Erika Gravela, „Pisanje vatrom” Sušmita Goša i Rintua Tomasa, „Rekla je” Marije Šreder”, „Munejy dejdrim” Breta Morgena...

Direktor i jedan od selektora festivala „Slobodna zona” Rajko Petrović na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Novom Sadu izrazio radost što će i novosadska publika moći da prati bogat i raznovrstan program. Istakao je ipak dve nacionalne premijere, filmove „Do daske” Aleksandra Reljića i „Četiri sunca i klavir” Borisa Kovača, koji će nakon premijera u Novom Sadu, 4. novembra u Kulturnom centru Novog Sada i 6. novembra u Areni sinepleks, svoje predstavljanje imati i pred beogradskom publikom.

- Za mene je iznenađenje dokumentarni film Borisa Kovača, muzičara kojeg svi poznajuemo, pretpostavljam i ovde, na domaćem terenu i te kako, i više - rekao je Petrović. - Ima već nekoliko godina kako „Slobodna zona” programima i u Novom Sadu i Nišu deklariše da smo posvećeni ideji decentralizaciji kulture, da publika i van Beogradu može da pogleda bar deo vrhunskog filmskog sadržaja, a ono što je novina ove godine je to da je naš govorni program „Kompas” postao deo projekta „Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022„ i da ćemo četiri večeri posle projekcija četiri filma imati priliku da razgovaramo sa zanimljivim sagovornicima na teme koje pokreću filmovi.

Crno-belo stilizovana pedofilija

- Dokumentarni film „Do daske” se bavi pre svega suđenjem u medijima, kroz slučaj Srđana Švelja, novosadskog stiliste, monstruma, pedofila, setićete se kako su ga sve tada označili u medijima, a da mu, zapravo, sud nije ni sudio za delo pedofilije - približio je Aleksandar Reljić gledaocima svoj film koji će premijerno biti prikazan u Kulturnom centru Novog Sada 4. novembra u 19 sati. - To je priča koja je u tom trenutku gotovo sinhrono bila predstavljena crno-belo u svakom smislu i bio je veliki izazov uopšte razmišljati da li ući u ceo proces snimanja. Međutim, u samom fokusu su bili pre svega mediji tako da što se tiče samog slučaja nakon gledanja filma gledaoci će imati priliku sami da donesu zaključak.

Sasvim neobičan, prvi film Borisa Kovača, najavljen kao omaž Vojvodini i Srednjoj Evropi, poetski dokumentarac multiinstrumentaliste i kompozitora iz Bukovca trenutno na mini-turneji u Bugarskoj, predstavio je njegov dramaturg, Igor Burić:

- Film „Četiri sunca i klavir” Borisa Kovača slobodarski je na jedan drugi način, nije angažovan politički, rodno, nego emotivno. Vodi nas na mesta kojih u savremenom svetu imamo sve manje i manje prilika da na njima budemo. Film je iznenađenje i za mene, jer sam kao kritičar često pozivan na takozvane kontrolne probe i projekcije, a ovaj put sam bio pozvan i da ostanem, da radim do kraja na montaži, odnosno dramaturgiji filma. Snimali smo još scena i dodatno radili na ritmu, protoku vremena i slika, kreiranju narativa u estetski istančan, romantičan filmski rad. Svi oni koji znaju Borisa, njegove albume „Poslednji balkanski tango”, muzičko „putovanje na kraj sveta”, i ovaj film će shvatiti kao potragu za dušom, arehologiju duha kao prirodnog elementa. Govori o životnoj priči četiri čoveka, njihovim salašima kao suštinskom sinonimu za Vojvodinu, a ne na ovaj današnji etno-turistički, komercijalan način.

Urednik govornog programa „Kompas” Filmskog festivala Slobodna zona Ivan Milenković objasnio je da će se organizovani razgovori ticati angažmana filmova, navodeći kao prvi razgovor povodom filma „Sparta” Ulriha Zajdla, koji je zabranjivan, jer je nemački nedeljnik „Špigl” pisao da je u njemu reč o nedopustivom prikazu pedofilije, nakon čega su žitelji jednog rumunskog sela u kojem je film sniman podigli tužbu protiv renomiranog umetnika. Sagovornici će biti Teofil Pančić, Jovan Čekić, Milica Rašić i Đurđica Čilić, a razgovaraće na temu političke korektnosti i kulture otkazivanja.

Milenković je najavio i razgovor povodom filma „Prekovremeni rad” Erika Gravela. Jelena Lalatović, Srđan Damjanović i Luka Tripković razgovaraće o tome šta danas znači kolonizovanje radnog vremena ljudi i pojam neokolonijalizma uopšte.

Film „Pisanje vatrom” Sušmita Goša o novinarkama koje pokušavaju da pišu u muškom svetu, patrijarhatu Indije, biće priča za Mariju Vučić, Anu Lalić i Tanju Mravak.

- Ukrajinski film „Klondajk” Marine Er Gorbač nije propagandni antiratni film - rekao je Milenković, najavljujući razgovor i o kolonizovanju govora o ratu i žrtvama rata, sa Aleksandrom Radićem, Magdalenom Blažević, Milivojem Bešlinom i Draganom Markovinom.

K. R.