Bećković: Pesme nema bez uspomena

U okviru programa Beogradskog sajam knjiga "Pišem, dakle postojim", Bećković je iz tri zbirke, koje je u protekle tri godine sukcesivno objavila kompanije Novosti, kazivao brojne pesme kao što su "Pismo", "Vlaja iz Glibavca" i "Onamo, '' namo".



U ispunjenoj sajamskoj sali "Ivo Andrić", Bećković se kroz pesme i priče prisećao druženja sa Andrićem, Dušanom Radovićem, Branom Petrovićem, Stevanom Raičkovićem, Milovanom Danojlićem, Dobricom Ćosićem i drugima.



"Pesme nema bez uspomena, a ne znate šta ćete zapamtiti, i po kom zakonu nešto zapamtite, a nešto zaboravite", rekao je Bećković.



Prema njegovim rečima, kriterijum nisu važni istorijski događaji nego "nešto što je u tom trenutku bilo beznačajno, a posle izvesnog vremena se pojavi kao nešto najvažnije".



"Ljudi sa kojima sam proveo godine se svedu na nekoliko uspomena i prizora koje samo treba da zapišete. Za poeziju je važno da pišete svoje pesme i da ne lažete. Em bi bio greh, em pesma ne bi ništa valjala", rekao je pesnik.



Bećković je priznao da nikad nije pisao koliko za vreme pandemije, primetivši da je u literaturi "teško naći da je nešto nastalo u redovnim vremenima".



"Andrić je napisao glavne knjige u ratno vreme kada nije verovao da će nešto da preživi i svaka bomba je mogla to da odnese", rekao je akademik.



Bećković se prisetio da je jednom pitao Andrića zašto novinarima koji su u nedoumici oko njegovog datuma rođenja ne telefonira i kaže istinu redakciji da ne nagađaju.



"A on kaže: ''A što? Neka neko na tome doktorira''", rekao je Bećković.



Prema njegovim rečima, Branko Ćopić mu je na ulazu u Kalemegdanski park rekao: "Pazi ovde ubijaju ljude! Ti gledaš levo, a tramvaj te udari s desna".



"Ovde već smakli četvoricu, juče su jednog starca koji skočio sa Pančevačkog mosta izvukli živa iz reke. Više ne daju da se ljudi ubijaju sami", rekao je Ćopić Bećkoviću.



Književnik Borislav Mihailović Mihiz je obožavao svoj narod i mislio da je najvoljeniji narod na svetu, ali kad je čuo i pročitao šta se o narodu priča nije mu se živelo, rekao je Bećković.



U razgovoru telefonom Mihiz se požalio: "Ne izlazim nigde, ne viđam nikoga, ne gledam ni kroz prozor''".



"''A što ne odeš u Zabelu ili Mitrovcu i ne zameniš nekoga ko čeka da izađe?'' Kaže: ''Zar već ne robijem umesto nekog drugog''", prisetio se pesnik.



Bećković se prisetio kako je pesniku Vasku Popi ispred beogradske knjižare "Geca Kon" jednom rekao: "Kakav si ti srpski nacionalista kad nisi ni Srbin?"



"Reče: ''Ja sam Srbin i srpski pesnik! ''", prisetio se Bećković.



Upitao je komunističkog funkcionera Milovana Đilasa da li mu se neko suprostavio dok je vedrio i oblačio, a ovaj se setio narodnog heroja i generala Boška Đuričkovića, čija je partizanska jedinica "nešto njegovom krivicom zabrljala".



Đilas je Đuričkoviću skinuo, epolete, petokraku s kape, bacio ih na zemlju i izdrljao cokulama, pa zatražio i njegovu pušku.



“Što si mi uzeo to si mi dao i možeš da uzimaš. Pušku sam uzeo sam i možeš je uzeti samo preko mene mrtvog“. „Videh da je spreman na najgore i napravih se da mu je nisam ni tražio", naveo je Bećković reči Đilasa.



Prema njegovim rečima, kada se Miodrag Bulatović poverio majci da je počeo da piše, ona mu je rekla: "Pazi da ti to ne nađu".