Repa manje slađa nego lane, a šećera će biti i za izvoz

Pod repom u 2022. godini imamo posejano svega 30.000 hektara, znatno manje nego lane. Novi rod ugovoren je od 41 do 42 evra po toni a šećerane su dale i stimulacije ratarima.

Koliko bi repe moglo da bude ove jeseni po hektaru poljoprivrednici smatraju da je rano govoriti dok ne počne da se vadi ova industrijska biljka, ali ističu da se nadaju da kod repe bude najmanji podbačaj u prinosima u odnosu na druge poljoprivredne kulture ove jeseni.

Uoči ovogodišenjeg posla, ratar Goran Josifovski iz Crepaje, koji je i lane sejao repu, kaže da je repa lepo napredovala od kada je polovinom avgusta počela da pada kiša.

Više repe uvećava troškove prevoza

Miodrag Pavlović iz šećerane u Pećincima kazao je za “Dnevnik” da će ove jeseni biti više repe jer je kiša znatno uvećala koren biljke, pa će troškovi prevoza šećeranama biti uvećani u odnosu na planirane.

- Repe će biti količinski više, jer je usled kiša dobila na težini, i trebaće više  vremena i goriva da se je donese do fabrika.

Pavlović je istakao da će kao odgovorna kompanija snositi rizik ukoliko poljoprivrednici budu imali štete u proizvodnji i da će tako biti i kod ugovaranja nove proizvodnje.

- Dobila je života, lepo se razvija, ali tek kada krenemo da je vadimo, videćemo kakvog je kvaliteta rod. Prošle godine digestija je bila standarda 16 procenata, a kod nekih paora i 17 i 17,5 odsto ,što je bio znak dobrog kvaliteta - naveo je Josifovski. - Ove godine zbog učestalih kiša u proteklih mesec i po dana voda je razgradila šećer u korenu biljke i umanjila slast i očekuje se da digestija bude ispod standarda.

Poljoprivrednik Živko Vasin iz Temerina, takođe, napominje da koren neće biti sladak po standardu, već između 14 i 15 procenata i kaže da očekuje da će imati prinos od oko 60 tona po hektaru.

- Ova godina nije baš sjajna za repu, zbog suše ,mada je i lanjska godina bila sušna, ali je digestija bila odlična, a prinosi solidni, od 60 do 70 tona po hektaru - naveo je Vasin.

Dr Živko Ćurčić sa Nacionalnog insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za “Dnevnik“ da u dosadašnjim analizama koje su rađene na Institutu digestija ni u jednom korenu nije bila standarda 16 procenata, već se kretala od 12 do 15 procenata.

- Prvo je bila suša i koren se nije razvijao, a onda, kada su stigle kiše, koren se znatno uvećao, a voda razgradila šećer u korenu, pa će trebati više repe - naglasio je dr Ćurčić. Naveo je da očekuje da prinosi budu u višegodišnjem proseku oko 50 tona po hektaru, odnosno da na 30.000 hektara posejane industrijske biljke bude od 250.000 do 300.000 tona šećera. Ćurčić kaže da se po hektaru dobija od osam do 10 tona šećera.

U svakom slučaju, šećera ćemo imati dovoljno za ličnu potršnju i za industriju, jer nam treba 160.000 i 170.000 tona šećera  

Z. Delić