Oslikavanjem na svili 15 godina stvara unikatne odevne predmete

Svoju zaljubljenost u boje najpre je pokazala kroz dela na platnu, da bi se proširila i na izuzetno pipljivu i zahtevnu drevnu veštinu staru nekoliko vekova, kojoj je ostala dosledna više od decenije. Roditelji su joj bili veoma dobri u rezbarenju, te kaže ni ne čudi što je privlači strpljiva igra: svile, boje i talenta. 

- Za slikarstvo smatram  da je izraz emocije i ideja koji izlaze iz nas. Kada je reč o slikanju na svili ne mogu reći šta me tačno isnpiriše, niti imam neki zacrtan plan šta ću oslikati. Jednostavno sednem i radim. A ideje same naviru – kaže Anica. 

Tehniku koju je najčešće koristila pre nego što je počela da stvara jedinstvene odevne predmete od svile je ulje na platnu. Kaže da je kod uljanog slikarstva razlika između suve i sveže boje mala i zbog toga je jako pogodna za slikanje realističkog slikarstva i verno prikazivanje prirode do najfinijih detalja i predstavlja najbolji materijal za predstavljanje forme. 

Baš to se ogleda i u odevnim predmetima koje je oslikala, pa su motivi cveća, prirode, geometrije utkani u boje.  

- Pre 15 godina čula sam za kurs slikanja na svili. Zainteresovala sam se, jer sam i pre toga slikala, ali na platnu. Ekonomista sam po struci, ali sam dugo na birou i želja mi je bila da naučim nešto novo. Predavačica koja nam je tada držala časove je akademski slikar, i zamolila me je da ne odustajem od slikanja na svili, zbog odnosa boja koje nanosim. Ostala sam 15 godina u ovoj veštini, a počela sam najpre zbog ljubavi, a kasnije i kako bih dodatno nešto zaradila – kaže Anica. 

Način oslikavanja je kako ona kaže izuzetno zahtevan i postoji nekoliko tehnika, a ona radi akvarel i nanošenje tečnim bojama.  

Kod prve tehnike potrebno je da razlijete boju na platno, da bi ona stvorila različit spektar senki koje čine malo umetničko delo na svili. Druga, zahteva kontur pastu koja je zapravo olovka, a uz pomoć nje se crtaju motivi na svili, pa se unutrašnjost popunjava bojama. Tu je borba strpljenja, uvežbanosti i talenta, jer autor ne sme dopustiti da boja pređe na mesto gde ne treba. Sve bi bilo daleko jednostavnije da nije reč o svili, izuzetno pipljivom i klizavom materijalu na kom boja ukoliko se ne vodi računa može da “pretrči” i napravi u najmanju ruku samo jednu mrlju, umesto unikatnog odevnog predmeta. Kako je linija između umešnosti i nestrpljenja veoma tanka, ovde majstor mora biti miran i spretan. Takođe, kako pojašnjava naša sagovornica boje se nikada ne nanose blizu konture, jer bi se onda prelile na stranu na koju ne bi trebalo. 

- Za oslikavanje marama koristim ram, a haljina najlon koji rastegnem, pa na njega naslonim materijal. Koliko ste spretni u ovoj veštini pokazuju odevni komadi na kojima su jasni i pedantni konture i motivi. Kod mene je sve to najvidljivije na haljinama, jer je reč o većim površinama – kaže naša sagovornica i napominje da svilu nabavlja u Beogradu, a boje u Novom Sadu. 

Kada oslika svilu, fiksira boje, pa pere odevni predmet, potom ponovo fiksira boju, kako ne bi bilo neželjenih efekata prilikom daljeg korišćenja i pranja. Svilene marame ručno oslikane se peru preko tkanine. Haljine se takođe peru ručno, a obzirom da se svila brzo suši nije ih potrebno peglati, već je dovoljno okačiti ih na ofinger. 

Slike, ešarpe, marame naslikane na svili uglavnom Novosađani kupuju za poklon, dok su ih ranije turisti vrlo rado uzimali. Međutim, korona je pomrsila konce, pa se između ostalih i Anica bori za opstanak.

- Sve je slabija prodaja. Pre korone smo imali atelje u Dunavskoj ulici ali sam morala da ga zatvorim. Sada samo pokrivam troškove. Izlagala sam na Sajmu knjiga, na Spensu, ali više ne postoji ta mogućnost. Sve je svedeno na minimum.Povećane su i cene zakupa kućica i tezgi što nam dodatno otežava posao – kaže naša sagovornica.

Anica izlaže svoje ocrtane odevne predmete ispred Spensa, a cene marama su od 1.200 dinara pa naviše, dok je za haljinu potrebno izdvojiti od 6.000 pa naviše.  

Slađana Aničić Ilić