Niko nije isti pre i posle filma "Sveta Petka"

Roman “Petkana” (2002) Ljiljane Habjanović Đurović je prodat u preko 150 000 primeraka, i ova dama je jedna od najtiražnijih spisateljica, i ovde je potpisana kao koscenarista i producent.



Nosim ideju još od 2008. godine da snimam film po toj knjizi moje majke, i ovo neće biti prvi i poslednji film koji radim prema nekoj njenoj knjizi. Tada sam bio student i radio sam zvučnu knjigu “Petkana” u formi radio drame i bilo je divno iskustvo snimati . Onda tokom hodočašća u Svetoj zemlji čitao sam roman i tada sam video prvi put izraelsku pustinju koja je zapravo do Jordana. Bio sam na reci Jordan i krenule su da se sklapaju neke slike, i ja sam počeo samo da maštam o tome, kaže Đurović i dodaje da tada to nije bilo izvodljivo, jer je ipak bio još student, ni bio ni lično ni autorski zreo za tako nešto.



Čekanje na projekat je trajalo do 2016. godine, a u međuvremenu je snimio svoj debitantski dugometražni film "Ljubav dolazi kasnije" (2013), prikazan na Festu, koji je bio zapažen.



Imao je iskustva dalje kao saradnik na filmovima i TV serijama sa našim poznatim rediteljima, tako da je osetio da je došao trenutak da se vrati ideji o snimanju "Petkane", i to je saopštio majci.



Iako je književnica Ljiljana Habjanović Đurović smatrala da je potrebno da joj sin realizuje još neke "lakše" filmove, ne bi li onda pristupio tako ozbiljnoj i velikoj tematici, režiser je osetio da je u potpunosti spreman.



Reditelj je od početka u glavi imao glumicu Milenu Predić za glavnu i naslovnu ulogu, jer ju je u to vreme zapazio u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu" (2009) Srđana Dragojevića.



Milena je u tom filmu imala divnu epizodnu ulogu i posebno jedan pogled, oni koji su gledali film znaju o čemu pričam. Tako da sam je zapamtio, taj pogled mi je ostao upečatljiv, priseća se Đurović.



Kasnije kada je razgovarao sa majkom, koja je napisala scenario prema sopstvenom romanu zajedno sa sinom, ona mu je rekla da glavna glumica mora da bude pre svega sjajna, da razume tematiku romana i filma, pre svega značaj svog lika Svete Petke, i da na sve to ima jednu nestandardnu lepotu, jer je film iz epohe, obrađuje 10. vek, na neki način vanvremensko.



Prateći život pobožne mlade Paraskeve, publika upoznaje njen put od obične devojke do najvoljenije i najpoštovanije Svetiteljke Pravoslavlja.



Sniman je na autentičnim lokacijama u Jordanu, u Srbiji i Jašiju.



Tako je upoznao Milenu, a ranije nisu sarađivali, i dogovor je bio jednostavan.



Ona je pročitala roman, onda i scenario, i razgovarali su svega pola sata, te je ona prihvatila ulogu.



Milena Predić dodaje da je takođe ideja bila da se pronađe neko lice koje se "ne troši", dakle glumica koja nije prisutna u svim mogućim projektima malog i velikog ekrana.



Pričali smo o tome da će publika tu glumicu koja igra Svetu Petku baš po njoj, ovom filmu zapamtiti. Tako da mi se isplatilo čekanje na neki način. Inače naš zajednički film i govori o tome, o čekanju, da sve na kraju dođe kad treba da dođe, traži se idealan trenutak da se nešto desi što želimo. A mladi danas su obično nestrpljivi, pa im čekanje teško pada, kaže Milena Predić o svojoj ulozi.



Režiser smatra da je teško svima udovoljiti i prikazati lik Svete Petke tačno onako na filmskom platnu kako su svi zamislili, a ima milione takvih koji nju vole.



Ipak, prema komentarima koje dobija na račun filma "Sveta Petka - Krst u pustinji", svi se slažu da “nije mogao da nađe bolju glumicu za taj lik”.



Glumica Predić ističe da će ova uloga na neki način obeležiti njenu karijeru, prvenstveno što je odigrala do sada najveću rolu, imala najzreliji pristup građenju lika, i mnogima se činilo da joj je bilo teško da iznese takav lik, a ona ističe da joj je bilo lako.



Recept za tu ulogu je bilo čisto srce. Ja sam poverovala u tu priču, i imala sam samopouzdanja. Čini mi se da mi epoha mnogo više leži nego savremena tematika i shvatila sam da onda ja i nemam tu mnogo šta da se trudim. Svima kažem da je stvaranje uloge ipak kolektivni čin. Mi smo to sve zajedničkim snagama postigli, dodala je Predić.



Ona je opisala da je jedna situacija kada se snima u gradu i onda kada se presele u pustinju gde nema tragova apsolutno nikakve civilizacije.



U toj pustinji se snimaju SF filmovi ili projekti iz epohe, neke sasvim druge estetike, mnogo je moćno i pravo čudo prirode, prema rečima Milene Predić.



Glumica je ostvarila u karijeri razne zapažene uloge na filmu i televiziji, a uloga Svete Petke ju je sada izbacila u prvi plan tako da se o njoj sve više priča.



Osim Milene Predić, uloge u filmu igraju - Milica Stefanović, Filip Hajduković, Jadranka Selec, Branislav Tomašević, Daniel Sič, Andrej Šepetkovski i Mladen Sovilj i nekoliko jordanskih glumaca.



"Sveta Petka - Krst u pustinji" je prva srpsko-jordanska koprodukcija, koja je svetsku premijeru imala 29. avgusta na 44. Moskovskom filmskom festivalu. Ovo je drugi film reditelja Đurovića na festivalu u Moskvi, nakon filma "Vi idite, ja neću!" (2016).



Reditelj otrkiva da su snimali tri nedelje u Jordanu i da su od koproducenta iz ove zemlje dobili sve idealne uslove da mogu nesmetano da rade, te otkrio da je njihov budžet za ceo film bio manji koliko košta samo jedan dan snimanja velikih holivudskih produkcija.



Zato je plan bio da snimaju 16 dana tamo, ali su imali i dodatni dan snimanja, na kome su uradili pet scena, jer im dron nije ukačio sve što su želeli. Bili smo kao prava porodica, boravili smo po šatorima, bila je to mešana ekipa srpsko-jordanska od barem 50 ljudi. Gledamo se svaki dan na setu, onda se rasporedimo po sobama, veoma lepa iskustva nas vezuju za snimanje tamo, ocenio je reditelj.



Film vodi publiku kroz 40 godina iskušenja, dubokih unutrašnjih borbi, ali i sveprisutne vere. Ovaj film donosi priču staru vekovima, koja i danas živi u vernicima i poštovaocima Svete Petke.



Milena misli da je univerzalnost ove priče najjači adut, da u njoj mogu svi da se pronađu, i da smo danas svi u iskušenju dok živimo svoje živote u jednom vremenu nevremena.



Milena i ja smo primetili da ljudi izlaze smireni iz bioskopa nakon gledana našeg filma, i čuli smo da im je ta dva sata filma došlo kao neka vrsta molitve ili meditacije. Publika izlazi iz sale kao da je bila u nekom drugom svetu, što i jeste, i zaborave na sve što su imali van bioskopske sale. Film vas uvuče u taj svoj svet i onda ljudi promišljaju, rekao je režiser.



On je naveo da mu stižu poruke od ljudi koji se javljaju nakon tri dana od gledanja filma i kažu mu da i dalje razmišljaju, slike su im u glavi, sklapaju im se kockice, ođekuju im neke rečenice.



Takvi utisci su najlepša moguća nagrada koju ovaj film može da dobije, smatra režiser i koscenarista, a Milena se nadovezala da joj je savest mirna, jer je sigurna da su svi napravili film najbolje što mogu, i da ima osećaj da sada ta njena uloga ima svoj život mimo nje.



Predić priznaje da je dosta plakala kad je gledala film u privatnoj projekciji, bilo joj je jako emotivno, a onda na premijeri, ipak joj nisu suze krenule ponovo, imala je veliko uzbuđenje od toliko ljudi oko sebe, nije mogla da se opusti.



Reditelj je otkrio da su Milena i on imali jedan jedini sukob onda kada je glumica tražila da pogleda film dok se još "krčkao" u montaži, ali je on to odlučno odbio.



Đurović je smatrao da film nije gotov, tako da u procesu montaže projekat dobija svoj pravi oblik i dok on ne bude zadovoljan, nije želeo da pokazuje drugima.



Majka Ljiljana kao producent, ko-scenarista i autorka romana je bila veoma zadovoljna filmom, iako se plašila da li će njen sin uspeti da sve to iznese.



Naš filmski scenario je imao 11 verzija. Neke stvari sam hteo da uđu u film, ali jednostavno to nije bilo izvodljivo, prosto zbog budžeta, tako da smo od toga odustali. Onda sam celu priču fokusirao na život Svete Petke, premda oni koji su čitali roman znaju da ima tu još mnogo drugih likova pre i posle njenog rođenja, kao i u modernom vremenu, pribižio je Đurović čitav proces rada na filmu.



Čitaoci knjige im govore da im je film lep koliko i roman, tako da je to reditelju bilo najvažnije da ne iznevere sve one koji vole i poštuju Svetu Petku, čitaju o njoj, a možda film privuče druge mlade ljude da se zainteresuju o životu ove svetiteljke.



Milena kaže da je velika prednost projekta u tome što postoji veoma mali broj ovakvih filmova.



Oboje su se složili da im je film predstavljao neku vrstu putovanja, gde na samom kraju dobiju neki dar. Đurović je otkrio da je snimanje trajalo dve godine u Jordanu, Beogradu i Jašiju.



Najviše smo snimali u Jordanu, u Rumuniji, gde se nalaze mošti svete Petke. Takođe, snimali smo po Pančevu, Obedskoj bari, Bačkoj tvrđavi, ispričao je sin velike književnice.



Režiser je otkrio da čeka filmove ovih dana da možda pošalje na festivale u Kairo i Solun, prvi veliki koji dolaze, čekaju da vide selekcije tih velikih festivala.



Film o Svetoj Petki će krenuti u bioskope po regionu, kao što je Republika Srpska, Makedonija, Crna Gora, a onda će imati turneju po dijaspori - Švajcarska, Nemačka, Švajcarska.



Film je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, Filmski Centar Srbije i Kraljevski filmski centar Jordana.



Dobio sam poziv iz Jašija da tamo prikažemo film i idemo kod njih u oktobru, taman oko Svete Petke, što je za mene velika čast i blagoslov, ponosno je istakao reditelj i scenarista filma.



Sin Ljiljane Habjanović Đurović se prvo opredelio da ekranizuje njen roman “Petkana”, ali ima u planu da realizuje adaptaciju još njene tri knjige, pre svega “Naš otac”.



Taj roman je potpuno drugačija priča od ove, estetski, rediteljski, stilski izazovnije za snimanje. Već sam krenuo da razmišljam o scenariju po knjizi, da pomalo pišem. Sledeće godine ćemo krenuti po festivalima, da učestvujemo na konkursima, tako da se nadam da će nam uspeh ovog filma otvoriti dalja vrata, naveo je Hadži-Aleksandar Đurović.



Moja majka se bavi u romanima veoma zanimljivim temama, ali su one veoma skupe ze realizaciju. Tako bi i roman “Igra anđela” bio idelan za adaptaciju, ali opet, radnja nas fokusira na Boj na Kosovu, sve su to njene epske priče. Nadam se da će naša mala produkcija rasti vremenom, a ja želim da radim dosta različitih projekata, analizirao je Đurović.



Reditelj - scenarista je naglasio da mu je nedavno prišla jedna žena iz publike i pitala ga da li će možda snimati i ekranizaciju romana “Voda iz kamena” njegove majke, kome se ona oduševljava.



Jeste to divna priča, ali i ja želim da malo pratim svoj unutrašnji, autorski osećaj. Šta u meni probudi u stvaranju, time se rukovodim. Najvažnije mi je da jasno vidim budući film pre nego što i počnem da pišem scenario. Svima je jasno da je proces snimanja filma u Srbiji jedan jako težak, dug i komplikovan. Opet, nikad se ne zna šta sve može da iskrsne. Kako sam verovao u prethodni film da ćemo ga snimiti, tako verujem i u sledeći, siguran je režiser.



Sudeći po reakcijama publike, od budista, ateista, vernika, ima nešto u tom filmu što ljude promeni da ne budu isti pre i posle gledanja filma. To nešto će ostati sa njima. Šta je to nešto, neka svako otkrije u bioskopu, zaključio je reditelj Hadži-Aleksandar Đurović za Tanjug.