Obeleženo šest decenija departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine

U Vojvodini, obrazovanje nastavnika hemije počinje 1946, u okviru Više pedagoške škole. Od 1954. ova nauka svoje mesto nalazi najpre na Poljoprivrednom, a potom na Tehnološkom, Medicinskom i najzad na Filozofskom fakultetu, gde je 1961. osnovana i Katedra za hemiju kako bi zadovoljila narastajuću potrebu za nastavnim kadrom u mreži vojvođanskih osnovnih i srednjih škola, koja je počela naglo da se širi, te su neretko angažovani predavači iz Beograda.

Ključni trenutak, od kojeg se i računa jubilej, bilo je osnivanje Zavoda za hemiju 18. septembra 1962, odlukom Senata Univerziteta, kako bi se objedinjenjem hemijskih disciplina sa svih fakulteta racionalnije koristili zaposleni, oprema i prostor. Kao jedan od pet departmana u okviru PMF-a, Departman za hemiju postaje 2003, a svoje ime i polje rada proširuje na biohemiju i zaštitu životne sredine školske 2010/2011, te danas obuhvata sedam katedri.

Tokom šest decenija, odbranjeni su 2.751 diplomski rad i 41 specijalistički 978 mastera, te 171 magistarski i 228 doktorskih teza, napomenula je direktorka Departmana Jasmina Agbaba. Trenutno zapošljavaju oko 130 nastavnika-istraživača, dok kroz njihove učionice i laboratorije godišnje prođe preko 500 akademaca, rekla je pomoćnica direktorke Tatjana Đaković Sekulić.

– Trudimo se da privučemo što više budućih studenata, zalazeći u škole i učestvujući u svim manifestacijama koje popularišu nauku, što vidimo da daje rezultate – dodaje sagovornica, priznajući da fakultetima generalno ne ide u prilog činjenica da se generacije mladih sve više osipaju, te da je izazov probuditi im interesovanje, zbog čega stalno razvijaju nastavne planove i programe, idući u korak sa svetskim trendovima. 

Kako je rekla, prepoznati su u svetu i među kolegama kao visokoprofesionalna institucija sa ozbiljnim naučnim rezultatima. 

– Vrlo lako ostvarujemo saradnju i sa drugim univerzitetima. Trenutno imamo 12 međunarodnih projekata, od kojih su tri vrednosti oko milion i petsto hiljada evra. Kroz njih dobijamo kapitalnu opremu, koja je inače izuzetno skupa, a koristi se ne samo u istraživanju nego i u obrazovanju, i to na tri nivoa studija: osnovnom, master i doktorskom. Takođe smo vrlo ponosni na saradnju sa privredom – istakla je prof. Tatjana Đaković Sekulić. 

Benefit domaćih i međunarodnih projekata u kojima učestvuju ogleda se u razmeni i usavršavanju kadrova, podizanju konkurentnosti i zapošljavanju mnoštva mladih istraživača, kojima je to prilika za izradu doktorske disertacije, a samim tim i doprinos naučnoj zajednici.

Profesori PMF-a su prema parametrima naučnih kompetencija najviše rangirani na UNS-u, a tome ponajviše doprinose upravo hemičari, istakla je dekanka PMF-a Milica Pavkov Hrvojević. Sa ovog departmana dolaze najcitiraniji naučnici, a broj radova normiranih po brojnosti istraživača je najviši u okviru tog fakulteta i prevazilazi republički prosek. 

S. Milačić