Dr Stojiljković o aditivima: Dugoročna šteta kratkotrajne koristi
NOVI SAD: Malo znamo o supstancama koje se nalaze iza nekih šifara na deklaracijama proizvoda, naročito prehrambenih proizvoda. Neke od tih supstanci su aditivi – materije koje koje se dodaju hrani, a cilj im je da poboljšaju ukus (pisali smo o mononatrijum-gluatamatu u prošlom broju TV magazina) i izgled, menjaju teksturu, spreče kvarenje.
Mogu biti i prirodni – jedan od prirodnih aditiva je šećer, ali i veštački – to su obično jedinjenja sa imenima malo poznatim širem krugu ljudi – upravo ona koja se i kriju iza šifri. Obično se koriste u malim količinama, tako da se njihovo dejstvo ne primećuje odmah, ali šteta po organizam može biti velika kada se oni koriste ne godinama, pa i decenijama…
– Postoje brojni aditivi koji negativno utiču na naše telo. Ovde ću navesti neke od njih i njihov način delovanja. Imajmo na umu da njihov unos određuje stepen intoksikacije organizma – skrenuo nam je pažnju profesor dr Staniša Stojiljković i krenuo da ih nabraja.
•Kalijum-sorbat E202 je antibakterijski i antigljivični konzervans. Primenjuje se u slatkišima, siru, koncentrisanim voćnim sokovima, margarinu, pecivu, keksu, bezalkoholnim pićima, vinu, jogurtu.... Razalaganjem u crevnoj flori stvara pojačane gasove.
•Kalcijum-sorbat E203 je takođe antibakterijski i antigljivični konzervans. Primenjuje se kao i prethodni aditiv i izaziva iste efekte.
•Benzoeva kiselina E210 je antibakterijski i antigljivični konzervans u kiseloj sredini. Primenjuje se kao konzervans u pivu, kafi, bezalkoholnim pićima, mesu, sirevima, jogurtu, slatkišima, sardinama...
Štetne posledice ovog aditiva su brojne: astma, neurološke smetnje, a u kombinaciji sa tetrazinom E102 izaziva hiperaktivnost i agresivnost kod dece, tako da nipošto nije preporučljivo da ga konzumiraju deca.
Konzervansi i deterdženti utiču na propusnost ćelija
Neki hemijski konzervansi mogu dosta da utiču i na strukturu ćelijske opne koja se sastoji uglavnom od lipida i proteina. Upitali smo profesora kako se to dešava.
– Etanol u dovoljnoj koncentraciji izaziva koagulaciju proteinske frakcije. Fenoli, krezoli, neutralni sapuni i površinski aktivna sredstva (deterdženti) utiču na propustljivost opne naših ćelija. Na primer: deterdženti imaju široko antimikrobno delovanje i obično se primenjuju za dezinfekciju ambalaže i drugih površina gde se namirnice prerađuju i konzervišu. Međutim, pošto su deterdženti polarne strukture, a sastoje se od hidrofobnih grupa (lanac ugljovodonika) a i ćelijska opna sadrži lipide (masti) – to se hidrofobna grupa deterdženta nagomilava na lipidni sloj ćelijske opne – čime se menja ukupna propustljivost opne.
Šta nam to govori?
– Napomenuo bih da se deterdženti mogu naći i u pastama za zube, jer im daju svojstvo penušavosti, a ne samo u sredstavima za pranje suđa, šamponima, gelovima za tuširanje itd. Ako oni dospeju do ćelije, onda naša ćelija gubi vitalnost i propusnost. Tako počinje ubrzana degradacija ćelija. Zato smanjite upotrebu svih penušavih sredstava ili budite oprezni u kontaktu sa njima. Dobro ispirajte posuđe i koristite ekološke šampone i paste. U protivnom, vaš imuni sistem će progresivno slabiti – skrenuo nam je pažnju dr Staniša Stojiljković.
•Natrijum-benzoat E211 je antibakterijski i antigljivični konzervans u kiseloj sredini. Često se koristi da prikrije ukus niskokvalitetne hrane. Primenjuje se kao konzervans u pivu, kafi, bezalkoholnim pićima, mesu, mleku i mlečnim prerađevinama, slatkišima, sardinama, začinima, u kuvanom voću... Štetne posledice upotrebe natrijum-benzoata takođe su brojne: astma, neurološke smetnje, alergije, a u kombinaciji sa tetrazinom E102 izaziva iste posledice kao i benzoeva kiselina, pa ga deca nipošto ne bi smela koristiti.
•Kalijum-metabisulfit (vinobran) E224, sprečava rad bakterija, a manje je efikasan prema plesnima. Koristi se u predtretmanu sušenja voća. Upotrebljava se u proizvodnji koncentrisanih kašastih sokova. Izaziva astmu, slabost, cijanozu, nesvesticu, uništava vitamine B1 i E, i posebno nije preporučljivo da ga konzumiraju deca.
•Sumpor-dioksid E220 sprečava rad bakterija (naročito bakterija mlečnog i sirćetnog vrenja), a manje je efikasan prema plesnima. Koristi se u konzervisanju piva, bezalkoholnih pića, vina, proizvoda od krompira i dr. Od posledica korišćenja možemo nabrojati glavobolje i povraćanje, uništavanje vitamina B1 i E, astmu.
•Tartazin E102 je vrlo korišćena žuta boja. Izaziva alergijske reakcije kod oko 15 procenata populacije. Mogući su asmatični napadi, pretpostavlja se da izaziva hiperaktivnost kod dece.
•Natrijum-benzoat E211 u velikim količinama remeti rad ćelija. Inače, kod dece koja ga češće konzumiraju može izazvati hiperaktivnost.
•Sorbitol E420 u većim količinama, od 5 do 20 grama može izazvati dijareju, nadimanje, gasove, jer se kao prirodni šećer delom degradira fermentacijom u debelom crevu. U manjim količinama, do 5 grama dnevno, smatra se bezopasnim.
•Limuntus E330 je regulator kiselosti koji u velikim količinama deluje na promenu pH vrednosti crevne flore. Posle napitka sa limuntusom osećamo i dalje žeđ. U malim količinama ima ga u voću i povrću, ali ako ga unosimo sa napicima (ne sa hranom) može iritabilno da deluje na sluzokožu digestivnog trakta.
– Kao što vidite svakim danom smo sve više ugroženi mnoštvom aditiva u svim vrstama namirnica. Zato apelujem čitajte deklaracije prizvoda i ne vodite samo računa o količini aditiva pri dnevnom unosu, nego, pre svega, razmišljajte o njihovom kumulativnom dejstvu, jer njihov ukupan unos – opredeljuje karakter dejstva na ljudsko zdravlje – upozorio je profesor dr Staniša Stojiljković.
Marina Jablanov Stojanović
