Др Стојиљковић о адитивима: Дугорочна штета краткотрајне користи

Могу бити и природни – један од природних адитива је шећер, али и вештачки – то су обично једињења са именима мало познатим ширем кругу људи – управо она која се и крију иза шифри. Обично се користе у малим количинама, тако да се њихово дејство не примећује одмах, али штета по организам може бити велика када се они користе не годинама, па и деценијама…

– Постоје бројни адитиви који негативно утичу на наше тело. Овде ћу навести неке од њих и њихов начин деловања. Имајмо на уму да њихов унос одређује степен интоксикације организма – скренуо нам је пажњу професор др Станиша Стојиљковић и кренуо да их набраја.

•Калијум-сорбат Е202 је антибактеријски и антигљивични конзерванс. Примењује се у слаткишима, сиру, концентрисаним воћним соковима, маргарину, пециву, кексу, безалкохолним пићима, вину, јогурту.... Разалагањем у цревној флори ствара појачане гасове.

•Калцијум-сорбат Е203 је такође антибактеријски и антигљивични конзерванс. Примењује се као и prеthodni адитив и изазива исте ефекте.

•Бензоева киселина Е210 је антибактеријски и антигљивични конзерванс у киселој средини. Примењује се као конзерванс у пиву, кафи, безалкохолним пићима, месу, сиревима, јогурту, слаткишима, сардинама...

Штетне последице овог адитива су бројне: астма, неуролошке сметње, а у комбинацији са тетразином Е102 изазива хиперактивност и агресивност код деце, тако да нипошто није препоручљиво да га конзумирају деца.

Конзерванси и детерџенти утичу на пропусност ћелија

Неки хемијски конзерванси могу доста да утичу и на структуру ћелијске опне која се састоји углавном од липида и протеина. Упитали смо професора како се то дешава.

– Етанол у довољној концентрацији изазива коагулацију протеинске фракције. Феноли, крезоли, неутрални сапуни и површински активна средства (детерџенти) утичу на пропустљивост опне наших ћелија. На пример: детерџенти имају широко антимикробно деловање и обично се примењују за дезинфекцију амбалаже и других површина где се намирнице прерађују и конзервишу. Међутим, пошто су детерџенти поларне структуре, а састоје се од хидрофобних група (ланац угљоводоника) а и ћелијска опна садржи липиде (масти) – то се хидрофобна група детерџента нагомилава на липидни слој ћелијске опне – чиме се мења укупна пропустљивост опне.

Шта нам то говори?

– Напоменуо бих да се детерџенти могу наћи и у пастама за зубе, јер им дају својство пенушавости, а не само у средставима за прање суђа, шампонима, геловима за туширање итд. Ако они доспеју до ћелије, онда наша ћелија губи виталност и пропусност. Тако почиње убрзана деградација ћелија. Зато смањите употребу свих пенушавих средстава или будите опрезни у контакту са њима. Добро испирајте посуђе и користите еколошке шампоне и пасте. У противном, ваш имуни систем ће прогресивно слабити  – скренуо нам је пажњу др Станиша Стојиљковић.

•Натријум-бензоат Е211 је антибактеријски и антигљивични конзерванс у киселој средини. Често се користи да прикрије укус нискоквалитетне хране. Примењује се као конзерванс у пиву, кафи, безалкохолним пићима, месу, млеку и млечним прерађевинама, слаткишима, сардинама, зачинима, у куваном воћу... Штетне последице употребе натријум-бензоата такође су бројне: астма, неуролошке сметње, алергије, а у комбинацији са тетразином Е102 изазива исте последице као и бензоева киселина, па га деца нипошто не би смела користити.

•Калијум-метабисулфит (винобран) Е224, спречава рад бактерија, а мање је ефикасан према плеснима. Користи се у предтретману сушења воћа. Употребљава се у производњи концентрисаних кашастих сокова. Изазива астму, слабост, цијанозу, несвестицу, уништава витамине Б1 и Е, и посебно није препоручљиво да га конзумирају деца.

•Сумпор-диоксид Е220 спречава рад бактерија (нарочито бактерија млечног и сирћетног врења), а мање је ефикасан према плеснима. Користи се у конзервисању пива, безалкохолних пића, вина, производа од кромпира и др. Од последица коришћења можемо набројати главобоље и повраћање, уништавање витамина Б1 и Е, астму.

•Тартазин Е102 је врло коришћена жута боја. Изазива алергијске реакције код око 15 процената популације. Могући су асматични напади, претпоставља се да изазива хиперактивност код деце.

•Натријум-бензоат Е211 у великим количинама ремети рад ћелија. Иначе, код деце која га чешће конзумирају може изазвати хиперактивност.

•Сорбитол Е420 у већим количинама, од 5 до 20 грама може изазвати дијареју, надимање, гасове, јер се као природни шећер делом деградира ферментацијом у дебелом цреву. У мањим количинама, до 5 грама дневно, сматра се безопасним.

•Лимунтус Е330 је регулатор киселости који у великим количинама делује на промену пХ вредности цревне флоре. После напитка са лимунтусом осећамо и даље жеђ. У малим количинама има га у воћу и поврћу, али ако га уносимо са напицима (не са храном) може иритабилно да делује на слузокожу дигестивног тракта.

– Као што видите сваким даном смо све више угрожени мноштвом адитива у свим врстама намирница. Зато апелујем читајте декларације призвода и не водите само рачуна о количини адитива при дневном уносу, него, пре свега, размишљајте о њиховом кумулативном дејству, јер њихов укупан унос – опредељује карактер дејства на људско здравље – упозорио је професор др Станиша Стојиљковић.

Марина Јабланов Стојановић