Investitori nepovratno uništili vinčansko naselje Banjice
BEOGRAD: Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković potvrdila je danas za Tanjug da su investitori bez dozvole uništili oko 84 kvadrata vinčanskog naselja na Banjici, koje je još 1964. godine proglašeno spomenikom kulture.
Ona dodaje da su sve procedure pokrenute i da je građevinska inspekcija ubrzo zatvorila to gradilište, ali je u međuvremenu mnogo toga nepovratno uništeno.
"Što se tiče investitora mi ne možemo da ih legitimišemo i ne znamo ko su, ali postoje krivčne prijave, pa će verovatno i njihova imena uskoro biti obelodanjena", kaže ona i dodaje da ne misli da se bilo šta drži u tajnosti, ali navodi da je problem možda što postoji više vlasnika na katastarskoj parceli.
Arheolog Milorad Ignjatović navodi da je šteta je ogromna, zato što je Banjica jedno od najznačajnijih argheoloških nalazište Vinčanske kulture, kojima Beograd obiluje, ali su to uglavnom jednoslojni sezonski lokaliteti.
"Šteta je jednostavno nepovratna, iako 85 kvadrata izgleda malo, ali su to površine koje se godinama istažuju", kaže on i dodaje da stepen uništenja tog kulturnog dobra takav da je sada nemoguće otkriti šta se tamo zapravo nalazilo.
Ignjatović ističe da je na Banjici urađeno nekoliko kampanja tokom proteklog veka i za to vreme otkriveno je više horizonata života.
"Istraženi su ostaci neolitske kuće veličine od preko 200 kvadrata, što je u poređenju sa Vinčom mnogo veće, jer se tamo radilo o kućama od oko 30 kvadrata" naglašava arheolog.
Upredo s tim pročulo se da su se izvesne vinčanske figure pojavile na aukciji jedne kuće, a direktorka Medaković kaže da to nije prvi put, jer je već prodat čitav lot vinčanskih figura na Sotbiju.
"Tragom te informacije došli smo do ponuđača na Sotbiju, koji ide preko Beča i jedne privatne kolekcije, a ona ima veze sa Austrijancem srpskog porekla, koji je figure dobio još devedesetih i formirao svoju kolekciju", navodi Medaković.
Ona dodaje da sama prodaja nije alarmantna, jer Sotbi vodi računa o poreklu, ali to je signal za velliki oprez i praćenje.
"To je zato što se iz naše zemlje odliva veliki arheološki materijal već godinama raznoraznim putevima", kaže Medaković i poručuje da očuvanje arheoloskih vrednosti treba da nam bude prioritet.
Ignjatović ističe da su Vinčanska kultura i neolit doba koje nema metalne premdete, pa su nekad bili i manje atraktivni.
"Ali se u međuvremenu dogodio bum na svetskim berzama kada su vinčanske rukotvorine postale veoma tražene, iako one nisu uvek iz Srbije, već i iz Rumunije, Bugarske i sa drugih strana, kao i da to nisu uvek nelegalne radnje", kaže on.
Pored toga, Medaković je za Tanjug istakla da su u arheloško nalazište Vinča Belo brdo usmerena velika ulaganja.
"Ovaj lokalitet je proglašen za kapitalni projekat i očekujemo da će se tamo za tri godine dogoditi velike pozitivne promene", kaže ona i dodaje da je trenutno u toku realizacija američkog projekta koji podrazumeva sanaciju klizišta, što je i početna tačka projekta.