PREČANSKA LEKSIKA Tozna ili metalna kutija za duvan
Ne znam kako je izgledala burmutica, niti zlatna tabakera, međutim, još mi je pred očima jedna obična tozna, metalna kutija za duvan. Onaj sitno seckani, spreman za zavijanje cigareta, s braonkastim, tankim, mirišljavim rezancima i pokojim korenčićem, za koji su moji drugari Hercegovci a u JNA (kada bi im od kuće poslali paketić u plavom pak-papiru) tvrdili da je financova noga. Kao, baš je naišao dok se secka duvan, da brani državni monopol, pa je završio pod nožem.
Zavijali smo tada škiju, čiji miris i sada mogu da raspoznam na deset metara u najzagušljivijoj čekaonici autobuske stanice, baš kao što se sećam tozne od debelog pleka. Kupljena je u našoj (tada) trafici u Titogradu, a pravljena je u Albaniji, kako je pisalo negde na poleđini. Dovoljno mala da pasuje u običan yep, dovoljno velika da u nju stane duvana za dvanaestak cigareta, s jezičkom na poklopcu, iznutra, koji je malim federom držao listiće cigaret-papira „zalepljene” i neizgužavne. Nemam pojma kada sam je bacio, ili izgubio a da ne primetim, samo mi je sada žao što je nemam, bez obzira na mesto štancovanja, baš kao što bih se obradovao i konjaku po imenu „skenderbeg”, prodavanog u istoj trafici a u pivskim bocama, braon boje. Uostalom, nije važno pakovanje već sadržaj, a čitam u novinama da su financi ponovo krenuli nosevima za švercovanim duvanom.
Za toznu se još kaže i da je dozna, što je, verovatno, pravilnije. Lično mislim da je ime od engleskog dozen i nemačkom dutzen, što znači – tuce, dvanaest (komada). Možda i nije, ali se baš poklapa s brojem cigareta koji možeš isterati iz jedne tozne. Znam iz tog vojničkog doba da je za jedan cigar duvana potrebno samo jak gram duvana, odnosno da se od jedne kile može saviti svih hiljadu cigareta! Ni za to nemam dokaza jer nikada nisam imao na raspolaganju kilo škije, pa ni krye, ni bagova, ili kako se sve još krsti sečeni duvan za savijanje.
Kada smo već kod brojanja i računanja, ne čudim se što se svet vraća švercu duvana jer su kod nas cigarete u prvoj dekadi 21. veka poskupile više od 600 procenata. S pola evra 2000. godine - na oko tri sada!
Tabakera, pak, nije direktna naslednica duvankesa (koje su se, navodno, pravile od mošnica bika!), ona je finija stvarčica, dakle za već gotove cigarete, pa je i tanja, elegantnija, a zgodna je i za poklon, naročito ako je umetnički izrađena. Ime joj je dobila po špansko-portugalskom nazivu za duvan. No, ni tu nije sve baš jasno. Po nekim autorima, prvi Evropljani su tako razumeli domoroce na Karibima kada su ih nudili cigarama (po nekima – lulama). No, to je bilo sredinom 16. veka, a u španskom se znalo već dva veka za istu reč, ali uzetu iz arapskog jezika, gde je označavala fine, mirišljave, trave. Drugi, odnosno treći autori tvrde da je reč tabako uvezena iz Indije gde je (kao i u Kini) označavala udisanje zapaljenih opijata, hašiša pre svega. Sam duvan, pak, počeo je osvajanje sveta iz Severne Amerike, gde su Englezi prvi počeli da ga gaje intenzivno (u Virdžiniji) i izvoze u Evropu čim je postao modni trend, prvo kod aristokrata a kasnije baš naširoko. Sada su najveći uzgajivači tabaka na svetu Turska i Rusija.
Ipak, jedno pozitivno brojanje za duvan: rasteruje insekte još dok je u rasadu, kao i u šifonjeru.
Pavle Malešev