Ne znam kako je izgledala burmutica, niti zlatna tabakera, međutim, još mi je pred očima jedna obična tozna, metalna kutija za duvan. Onaj sitno seckani, spreman za zavijanje cigareta, s braonkastim, tankim, mirišljavim rezancima i pokojim korenčićem, za koji su moji drugari Hercegovci a u JNA (kada bi im od kuće poslali paketić u plavom pak-papiru) tvrdili da je financova noga. Kao, baš je naišao dok se secka duvan, da brani državni monopol, pa je završio pod nožem.