VRT DETINJSTVA: LEA I JA Učiteljica Dragana je učiteljica života

Bilo je to septembra 1998. kada je Lea, kratke kose i sa šest godina, krenula u prvi razred, razume se, sa starijom generacijom. (Ništa joj to nije bilo neobično, pa svakako je znala sva slova i sve brojeve...)

Tada je upala u odeljenje nove učiteljice u Srpskom Itebeju - Dragane Popadić (danas Torđan).

I znate šta je najzanimljivije? To što je Lea išla u taj svoj razred svega nekoliko meseci (do bombardovanja 1999, kad se i preselila u Žitište), a ta njena učiteljica je ostavila traga za ceo mi život!

Pre svega, Lea je naučila da ne treba imati predrasude prema novim ljudima - jer, niko od nas ništa nije znao o učiteljici Dragani, ni ko je, ni šta je, ni kakva je... Jednostavno, ništa se nije pričalo po selu.

Dalje, Lea je naučila da različite ljude uvažava i poštuje pođednako, ali da daje prilike i šanse u skladu sa svakom osobom pojedinačno. Budući da je, jelte, Lea zaista znala sva slova i sve brojeve (ćirilične, latinične, arapske i rimske, usmeno i napismeno), učiteljica Dragana je nije zamarala (i, moderno rečeno, “smarala”) već naučenim, već je njeno stečeno znanje nadograđivala i tako ocenjivala. I niko od ostale dece u odeljenju nije ni znao da oni na kontrolnom imaju zadatak da deset puta prepišu ponuđene brojeve, a da Lea treba da izračuna koliko je 12 (7-3)-2!

Zatim, Lea je shvatila šta znače posvećenost i entuzijazam, kao i najiskrenija ljubav prema poslu kojim se neko bavi. Tako je, zapravo, zavolela prosvetu i još dugo dugo bila ubeđena da će i sama raditi u njoj.

Učiteljica Dragana je nesvesno uticala i na Lein kasniji stajling jer, oh, kad se samo setim kakve je čizme nosila i kako je imala uvek lepe nokte i prstenje i frizuru, šminku...

A onda je sve to prekinuo april 1999. i Leino mrsko preseljenje u drugo mesto. (Taj period mi je i dalje jedan od najtužnijih u životu.) Ne znam šta joj je palo teže - to što odlazi iz svog Itebeja, ili što više neće imati svoje drugare, ili što će izgubiti najbolju učiteljicu na svetu! Mada, Dragana je za Leu bila sećanje i na Itebej i na društvo i na školu i na sve lepo što joj se dešavalo u tom periodu.

Godinama su slučajni susreti obavezno završavani stidljivim evociranjem uspomena i glasnim suzama. (Pravo da vam kažem, gutam knedle i dok ovo pišem.)

Elem, nedavno sam srela svoju učiteljicu Draganu, ovog puta pod drugim, udatim prezimenom, i u drugom mestu, daleko od Itebeja (jer sve što nije u Itebeju, daleko je od njega).

Na brzinu, onako dovoljno da se makar zagrlimo, a zapravo sam zagrlila učiteljicu koje se sećam, zagrlila sam i Leu ali i najlepši deo vrta mog detinjstva.

Pa vi sad kažite da je vaša učiteljica bila bolja!

Lea Radlovački