U Zrenjaninu počinje 71. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine

Ova imena najavljena su kao gosti i već su dali prve intervjue u Biltenu koji za 71.

festivalsko izdanje uređuje Snežana Miletić. Ova imena će se menjati svaki dan, od večeras, do 11. aprila, a do tada će biti poznato i koja je kao najbolja odabrao žiri.

Već je poznat i nekoliko puta prezentovan izbor selektora Vlatka Ilića. „Živi pesak“ Kinge Mezei, „Kus petlić“ Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića, „Tri sestre“ A. P. Čehova, u režiji Zoltana Puškaša, „Vitezovi Lake male“ Andraša Urbana, predstave su koje na FPPV u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu dolaze iz Subotice. Prve dve se igraju u Narodnom pozorištu/ kazalištu/ Nepsihnaz, a druge dve u Pozorištu „Deže Kostolanji“. Ne samo izbor selektora, broj predstava, ne samo ove godine, Subotica se potvrđuje kao umetnički ubedljivo najjači grad i pozorišna sredina.

Razmatrajući pozorišnu kulturu Vojvodine tokom prethodne dve sezone, koliko je zahvatila njegova selekcija zbog jedne koju je pojela korona, Vlatko Ilić je kao vodeću tendenciju uočio zapitanost nad pitanjima šta je teatar, šta bi on trebalo i mogao da bude. Za selektora 71. FPPV ovakva autorefleksivnost se najčešće dovodi u vezu sa periodima krize, kada se kritički promišljaju tradicija, norme i praksa, ali je ona za njega ujedno i pokazatelj profesionalne zrelosti pozorišnih radnica i radnika, koja se ogleda u njihovoj težnji da publici ponude više od puke zabave, ili bar ne samo nju.

Prvenstveno izuzetna glumica koja u poslednje vreme sve više režira nego što igra, Kinga Mezei je „Živi pesak“ kreirala kao svojevrstan omaž poeziji Ota Tolnaija i slikarima Vojvodine, kanjiškog kruga. „Kus petlić“ je već poznat na domaćoj pozorišnoj sceni kao vanredno uspešno ostvarenje, koje iako priča o zaboravljenim temama, događajima, uspeva da približi ono najvažnije - ljude ljudima. „Tri sestre“ su više tri brata Zoltana Puškaša, jer iz jedne posebne rodne perspektive prikazuje univerzalnost Čehovljevih motiva, a „Vitezovi Lake male“ kao pseudoopereta na poseban način tretira ulogu glumaca u pozorišnim kućama, ali i vlastitim životima.     

Predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Tijane Grumić, u režiji Sonje Petrović (Srpsko narodno pozorište i Omladinska prestonica Evrope Novi Sad - OPENS) najuspešnija je predstava proteklih sezona u Srbiji. Nema gde nije podigla publiku na noge, a već broji i veliki niz nagrada. Vlatko Ilić je za nju rekao da je pravi pozorišni raritet i generacijska predstava, u kojoj priča o Dženis Džoplin kao žrtvi malog mesta iz kog potiče, s uspehom rezonira sa našom malom kulturom, koju po svemu sudeći mladi ljudi doživljavaju kao opasnu, tj. onu koju bi trebalo „preživeti”.

Tijana Grumić se potvrdila i kao aktuelna dramaturškinja, jer je u timu sa rediteljom Jugom Đorđevićem i glumcima Narodnog pozorišta Sombor kreirala još jednu vrednu predstavu - „Tramvaj zvani želja“ Tenesija Vilijamsa. Ovu predstavu selektor je izabrao, jer čini da se zapitamo nad nasleđem popularne kulture koja umnogome uslovljava afektivnu ekonomiju žensko-muških susreta, te uspostavljanje žena i muškaraca kao subjekata.

Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine tadicionalno čini i izbor predstava za najmlađe. Iako skoro sva vojvođanska pozorišta imaju scene za decu i mlade, što se najčešće poistovećuje sa lutkarstvom, nemaju baš svi na repertoaru reprezentativna umetnička ostvarenja. To je potvrdio i broj prijavljenih, sedam, od kojih je selektor Vlatko Ilić izdvojio tri:  „Pipi Duga Čarapa“ po delu Astrid Lindgren, u dramatizaciji i režiji Veselina Bojdeva (Dečje pozorište-Đečje kazalište-Gdžermekszínház Subotica), „Dečak i mesec“ Željka Hubača, po motivima priče Branka Ćopića „Mjesec i njegova baka”, u režiji Vjere Vidov (Lutkarska scena, Narodno pozorište „Toša Jovanović”, Zrenjanin), „Devojčica sa šibicama“ po motivima bajke Hansa Kristijana Andersena, Sonje Petrović i Mine Petrić (Pozorište mladih, Novi Sad, Festival ekološkog pozorišta za decu i Sloboda nema cenu).

U okiru pratećeg programa 71. festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, još uzbuđenja. Publika u Zrenjaninu će od večeras, pa do 11. aprila moći da vidi izložbu slika posvećenu Miri Banjac, predstavu „Černobiljska molitva“ po romanu Svetlane Aleksijevič, u režiji Jasne Đuričić (Pozorište „Promena“ Akademije umetnosti Novi Sad), Srpsko narodno pozorište će predstaviti prvi tom kapitalnog izdanja svoje enciklopedije, a planirano je još niz promocija pozorišnih izdanja.

U predstavama koje je izabrao za najmlađe, selektor Ilić je prepoznao estetski visoko razvijen scenski izraz, podržavajuče i transformišuće elemente kao demonstraciju sugestivnosti i zavodljivosti pozorišne aparature („Pipi Duga Čarapa“); pokazatelj da se u pozorištu namenjenom deci mogu osloviti i savremene teme i da izuzetna scenska maštovitost najbolje podržava njegov didaktički karakter („Dečak i mesec“; skretanje pažnje na probleme siromaštva, beskućništva, nasilja u porodici, kao podsećanje da i deca zaslužuju pozorište koje će se uhvatiti u koštac sa temama iz njihove stvarnosti („Devojčica sa šibicama“).

Žiri koji će odlučivati o nagrađenima na 71. festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine radiće u sastavu: rediteljka Mia Knežević, glumica i rediteljka Irena Tot, dramski pisac Dejan Dukovski (predsednik).

I za kraj ovog najavnog teksta, a večerašnje otvaranje Festivala u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, još samo slogan: „Sve pozorišne mašine: priče, slike, afekti“.

I. Burić