Tužna praška legenda o tri bele ruže: Jedan prosac za tri sestre

Naziv grada po predanju je vezan za gaz preko Vltave, čije obale spaja čuveni Karlov most, a danas je prijemčiviji naziv brda na kom je Praški zamak. Starogradski trg / Staromjestske namesti, krasi mnogo toga pa i astronomski sat, ali zanimljiva je priča koju posetioci čuju na obližnjem Malom trgu (Male namesti). U njegovom centru je fontana sa renesansnom rešetkom od kovanog gvožđa, na vrhu ukrašena zlatnim lavovima, simbolima „zlatnog grada“.

Trg krase zdanja s vremenom menjanog izgleda, većinom očuvani spomenici kulture, dok je najkitnjastija palata Rot. Restaurirana je 1890. u neorenesansnom stilu i nekad jednospratnica, vlasništvo Jana Pitlika, koji je 1488. radio na štampanju prvog izdanja češke Biblije, kasnije je postala trospratna. U njoj se davno nalazila čuvena Rotova gvožđara, danas „Hard rok kafe“, a legenda o tri sestre koje su tu živele i po njima je zdanje nazvano „Tri bele ruže“, odista je srceparajuća.

Obigravale su đuvegije zbog tri prelepe devojke, ali niko im nije bio po meri - ili nedovoljno lep ili nedovoljno bogat - redom su ih odbijale, pa više niko nije dolazio. Kad su se zabrinule da će ostati usedelice, dojezdila je jednog jutra ogromna zlatna kočija i brojna pratnja sa darovima za buduću mladu.

Devojke su spavale na prvom spratu, pa sa prozora videvši kakav lepotan iz kočije izlazi i šta donosi, bile su opčinjene, jer se takav prosac nije dotad pojavio. Maltene su se potukle koja će se nametnuti za udaju. Zatečen kako se sestre gurkaju, priznao je da je došao da traži ruku jedne od njih, ali ne može odlučiti jer su sve jednako divne, kako se i pričalo da su kao tri bele ruže i najlepše devojke Evrope.

Saopštio je da će doći sutra i reći koja mu se najviše dopada, a one s nestrpljenjem odobravale da će ga čekati ujutro. Prespavao je đuvegija u gradu, koji je brujao o tom događaju a uzburkao strasti udavača, dok su spremale da u najlepšim haljinama, šminkom i frizurama dočekaju momka pristiglog čak iz Francuske. Za doručkom je saopštio da mu se dopada najstarija, a druge dve gunđale zašto baš ona, kad su one lepše i mlađe, bolje prilike.

Izabranica uzima trećinu bogatstva koje joj pripada po nasledstvu, pozdravlja se i u zlatnoj kočiji odlazi u Francusku. Dve sestre pune mržnje samo pričaju zašto se za neku od njih nije odlučio. Nakon dve nedelje na trgu se slična scena ponovila, samo je stigla veća i raskošnija kočija, sa brojnijom pratnjom, još više darova i na prvi pogled lepšim princom iz daleke Rusije.

Dve sestre obuze sreća što se nisu prve udale jer se ukazala još bolja prilika, pa se potukoše naočigled novog princa. On reče da nikad nije video takvu lepotu, jako mu je teško da izabere koju će da zaprosi, ali će doći sutra. Za doručak su se sestre uparadile i on izabra srednju od „tri bele ruže“. I ona uze svoju trećinu bogatstva, spakova i otputova, a najmlađa sestra ostade u neverici: zašto je zaobiđena kad je mnogo lepša?

Ostade ona sva uplakana, ne može napolje iz palate od sramote, jer se u gradu samo o tome pričalo, ali gle čuda, nakon tri nedelje na trgu se pojavi fantastičan princ, učinivši joj se već na prvi pogled da je njega čekala ceo život. Još lepša kočija sa više darova, pristigli odnekud sa germanskih prostora i princ koju je čuo da tu žive „tri bele ruže“, ali od najmlađe ču da su se dve već udale.

- Bolje je što ne moram da razmišljam. Već sam se pripremao koju ću od vas tri, lepšu u životu nisam od tebe video, da li pristaješ da mi budeš žena - govorio je slatkorečivi princ, najmlađa ruža odmah pristade, skupi preostalo bogatstva, zaključa vrata velike palate i ode.

Prolazilo je vreme, o udaji „belih ruža“ se i dalje pričalo, ali sad već sa dozom zabrinutosti i iz znatiželje da li ih je neko negde sreo i jesu li srećne. Tek posle godinu dana stiže strašna priča u Prag. Prijatelj njihovog oca, takođe trgovac, koji je doputovao iz Francuske, povezao je priče koje je čuo i sve mu posta jasno. Najveći prevarant Evrope tog doba, znajući kako razmišljaju tri udavače, osmislio je predstave za njihove oči i iskoristio svoje bogatstvo da se pokaže na praškom trgu. Tri puta se predstavio kao lažni princ i zaludeo sve tri sestre, željne da se dobro udaju. Sve tri je zadesila ista sudbina - zatočene u podrumu dvorca prevaranta u Francuskoj, zagrljene su neutešno plakale, ne praštajući sebi što su bile tako lakoverne. Njihova lepota je venula, niko ih više nije video, samo se još uvek priča šta im se desilo. Od tad majke u Pragu ćerkama pričaju sa poukom da kad dođe vreme za udaju ne biraju kao „tri bele ruže“, koje su imale i lepotu i bogatstvo i tako neslavno prošle, već biraju srcem i upamte da je sestra najveća svetinja.

Milorad Mitrović