Povratkom Jovane Ilić iz SAD atletika se vratila u Suboticu

Na tromeču Slovenija-Hrvatska-Srbija u Zagrebu zauzela je drugo mesto, rezultatom ličnog rekorda 13,61 metara, osam centimetara kraće od Slovenke Neje Filipič. Rezultat za poštovanje, s obzirom na to da je Ilićeva letos, na državnom prvenstvu u Kraljevu, prvi put letela preko 13 metara (13,08). Tim dometom najavila je učešće na Svetskom prvenstvu u Beogradu, početkom marta.

– Planiram da zimsku sezonu završim skokom više od 14 metara – samouverena je svojevremeno najbolja srpska juniorka u sprintu. – Malo ko je verovao da mogu do rezultata koji sam postigla u Zagrebu. Po povratku iz SAD i trogodišnjeg odsustva sa atletskih staza i zaletišta, lagano, korak po korak, godinu i po dana vraćam se na poziciju gde mogu da planiram reprezentativne domete.

Preko Atlantika, na studije u SAD, krenula je 2016. godine, sa oreolom najbolje srpske juniorke, sa tri državne titule. Uslov za upis bio je da uz sprint mora da savlada još neku disiplinu iz atletskog programa.

– Skokovi su, inače, bili sastavni deo sprinterskih treninga – podseća Jovanin trener Jožef Kereši. – Opredelili smo se za troskok, a u savladavanju finesa te discipline značajno nam je pomogao majstor za skokove, trener iz Novog Sada Ferenc Kamasi. Vrlo brzo Jovana je dostigla rezultat kojim je odgovorila na američki uslov.

Nakon što je uspešno završila fakultet i vratila se u Suboticu Jovana je egzisteniju vezala ugovorom sa kompanijom za rad na poslovima nastavnika engleskog jezika, posredstvom interneta.

– Odlino sam zarađivala kao frilenser, ali vrhunski sport zahteva kompletnu ličnost. S druge strane, kompanija ima svoje zahteve na koje nisam imala odgovarajući odgovor. Ne mogu da rizikujem, snosila bih posledice ako nešto ne bi bilo u skladu sa standardima. Odlučila sam, dala sam otkaz... Sada je lakše što se treninga i takmičenja tiče, ali izvor prihoda je presušio.

Selektor srpske atletske reprezentacije Edin Zuković prepoznao je potencijal koji Jovana ima. Na njegov poziv nacionalni Savez je u znatnoj meri finansirao program priprema, lokalna samouprava je pomogla jednokratno, ali znatan deo troškova snosila je sama Jovana.

– Stagnirala sam u Americi, mislila sam da se nikada neću vratiti... Tri, gotovo četiri godine bila sam izvan treninga. Sasvim dovoljno da shvatim gde je meni mesto. Javila sam se treneru, resetovali smo se i krenuli ususret izazovima. Sada sam bolja nego ikada, sazrela sam u svakom pogledu. Malo ko je verovao da mogu preko 13,50 metara. Kada sam na Balkanskom u Smederevu skočila 13,53 znala sam da sam na pravom putu.

Na zaletištima skakačice ostaju i do 35-36 godina. Jovana je sa 24 planirala dva olimpijska ciklusa.

– Do kraja marta, nema sumnje, skočiće 14 metara – ubeđen je trener Kereši, svojevremeno jedan od najboljih balkanskih trkača na 400 metara. – U letnjem periodu trebalo bi da se ustali na daljinama više od 14 metara. Sledeće godine planiramo 14,20, a u olimpijskoj godini idemo na 14 i po metara. To je rezultat koji obezbeđuje mesto na svim značajnijim mitinzima i velikim takmičenjima, sve do Dijamantske lige. Drugi olimpijski ciklus startovala bi sa 27 godina i sa ciljem na 15 metara daljine.

Dosta je detalja preostalo na kojima mora da radi i na kojima će raditi u periodu koji sledi. U Subotici nema uslova za pripreme u zimskom periodu. U Beogradu, Novom Sadu i u Mađarskoj radili su na tehničkim elementima troskoka. Sprint zaostaje. Još jedna jednokratna finansijska „injekcija“, kako rekoše, postavila bi sve na svoje mesto.

L. Bakmaz