Recepti za kajmak, puter, mocarelu, jogurt na platformi Milk-ed
Kako bi osigurala održivost malih farmi, koje su okosnica svih ruralnih područja, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, u strateškom partnerstvu sa još pet država, pokrenuo je izradu besplatne edukativne platforme „Milk-ed”, koja će malim proizvođačima pružiti znanja i veštine za raznovrsniju preradu mleka.
Projekat je sufinansiran iz “Erazmus programa” Evropske unije, a u njemu od novembra 2019. učestvuju Biotehnološki centar “Naklo” iz Slovenije kao rukovodilac, Veleučilište Karlovci iz Hrvatske, „On project” i „Coag Jaen” iz Španije, „Baltic Education Technology Institute” iz Litvanije i „Instituto Ciuffelli-Einaudi” iz Italije.
Ideja – ispostavilo se vizionarska jer je rođena neposredno pre pandemije koja je na velika vrata uvela onlajn edukaciju – proistekla je iz namere da mali proizvođači mleka ne zavise samo od jednog izvora prihoda.
– Svi proizvođači mleka, ne samo u Srbiji nego i u zemljama iz okruženja, imaju problem sa niskom otkupnom cenom mleka – kaže docentkinja na Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ksenija Čobanović. – Jedina mogućnost da ostvare veći profit jeste da prerade mleko sa sog poljoprivrednog gazdinstva, uz upošljavanje članova domaćinstva. Ali, tragajući za novim recepturama kako bi proširili svoju ponudu, često im je teško da dođu do adekvatnog znanja.
Imajući to u vidu, zemlje učesnice pripremile su module za obuku, kao i video-zapise o preradi mleka u različite mlečne proizvode.
– Srbija je pripremila module koji se tiču proizvoda sa visokim procentom mlečne masti, a to su maslac, pavlaka i domaći brend - kajmak. Partneri iz Italije predstavili su proizvodnju mocarele, parmezana i rikote, dok su Španci prikazali kako se dobijaju različite vrste jogurta. Hrvatska je ponudila inovativnu tehniku za dobijanje proizvoda bez laktoze, budući da je sve više ljudi intolerantno na ovaj mlečni sastojak – objašnjava Ksenija Čobanović, uz napomenu da je sav dostupan materijal preveden, te se prezentacije mogu pratiti na izabranom maternjem jeziku.
Svemu ovome, dodaje sagovornica, prethodile su studije slučaja.
– Kada smo započeli kreiranje platforme, bitno nam je bilo da obiđemo male proizvođače mleka koji se uspešno bave i njegovom preradom – kaže Čobanovićeva, dodajući kako je svaka zemlja odabrala tri-četiri takva proizvođača, čije se priče već mogu pogledati na sajtu https://milk-ed.eu. – U konkretnim primerima mogu se videti problemi sa kojima se suočavaju, te šta im je potrebno da bi uspešnije vodili biznis i bili prepoznaljivi među potrošačima. U Srbiji su najveći izazovi plasman na tržištu i marketing. Iako gotovo svako mesto u Pokrajini ima manifestaciju na kojoj mogu da se reklamiraju: Noćni bazar, Balkan Cheese festival, Ukusi Vojvodine i tako dalje, teško je ući u markete.
Projekat se završava krajem aprila, a u martu je na Poljoprivrednom fakultetu planirana prezentacija obrazovne platforme „Milk-ed”, u skladu sa epidemijskim okolnostima.
Preko platforme će poljoprivrednici moći da se upoznaju sa osnovnim hemijskim sastavom mleka i njegovim osobinama, da shvate zašto je važno pratiti ukupan broj bakterija i somatskih ćelija, a sve to u cilju dobijanja proizvoda standardnog kvaliteta koji je zdravstveno bezbedan za potrošače. Korisnicima je, takođe, data prilika da postavljaju pitanja stručnjacima, ali i da putem testova provere koliko su znanja usvojili nakon pročitanog i odgledanog materijala.
S. Milačić