Ukidanje carine na veštačko đubrivo dobra mera, krenuo uvoz

Uz podatak da je Srbija potpuno zavisna od uvoza azotnih đubriva, on navodi da je do sada postojala carina na uvoz od 10 odsto na ureu (azotno đubrivo), osim ako se uvozi iz Rusije kada je bez carine.

"Trenutak je kada je velika nestašica uree. Nema je generalno dovoljno u svetu. Cena je višestruko veća, a ograničeni ste u nabavci samo na Rusiju. A Rusija je ograničila izvoz svih đubriva prošle godine", opisuje Popović prilike oko uvoza pre ukidanja carina.

Dodaje da je sada država ukidanjem carine od 10 odsto na treće zemlje, relaksirala i omogućila uvoznicima da mogu na širem tržištu kupe ureu.

"Koliko je meni poznato već su kupljene određene količine iz Turkmenistana i Uzbekistana, i na putu su za Srbiju. To je bila prava odluka u pravo vreme. Već pozitivno utiče na cenu, jer tona već može da se kupi za 750 evra i niže, a do pre tri nedelje bila je 950 evra", rekao je on Tanjugu.

Za državno pokrivanje kamate poljoprivrednicima koji budu dizali kredite za đubrivo, Popović kaže da je dobra mera za one u poljoprivredi koji nemaju novca za đubrivo.

Cena veštačkog đubriva urea je direktno povezana sa cenom prirodnog gasa koji je sirovina za proizvodnju, a ne energent.

"Cena uree je dostigla vrhunac krajem decembra sada je u padu, za 20 posto od maksimuma. Sa 300 dolara početkom 2021. godine došla do blizu 1000 dolara za tonu na svetskoj berzi. Sada je na nivou između 600 i 700 dolara u rasutom stanju i rinfuzi u lukama po svetu", rekao je on.

Skok cena uree povezan je sa skokom cena prirodnog gasa iz koga se dobija amonijak neophodan za proizvodnju tog đubriva.

"Cena gasa je skočila nekoliko puta za godinu dana, i za očekivati je i da je cena ureee skočila. Da imamo domaću fabriku, da naša Azotara Pančevo radi ona ne bi ništa jeftinije proizvodila. U stvari to bi zavisilo od cene gasa koji joj je sirovina. A i cena gasa nije za sve na svetskom tržištu ista", objasnio je on.

U poslednjih pet godina uree se u Srbiji godišnje potroši između 250.000 i 300.000 tona, a đubriva KAN i AN još 150.000 - 200.000 tona.

"Tih 450.000-500.000 tona zavisi od uvoza. To komplet uvozimo", kaže Popović.

Dodaje da Eliksir grupa u dve fabrike u Srbiji proizvodi NPK veštačka đubriva i sa proizvodnjom od 450.000 tona uglavnom zadovoljava potrebe domaće poljoprivrede.

Popović podseća da prinosi u poljoprivredi direktno zavise od upotrebe veštačkog đubriva.

"Kod lošijeg zemljišta prinosi su manji 50 odsto bez azota, ako je zemlja prve klase pad prinosa bez đubriva je do 30 odsto", konstatuje on. HIP Azotara je posle stečaja privatizovana, a već nekoliko godina ne proizvodi.

"Bilo bi jako dobro da proradi. Da imamo svoju proizvodnju azotnog đubriva. Sad smo svedoci da su u nestašici i da su mnoge zemlje zabranile izvoz đubriva", dodaje.

Podseća da je Kina zabranila izvoz svih vrsta đubriva na pola godine, da su zabrane izvoza i u Turskoj i Mađarskoj, te da je Rusija ograničila izvozne količine.

"I sad zamislite nemate dovoljno đubriva odnosno hrane za biljke, a to je povezano sa prehrambenom sigurnošću zemlje. Možete doći u situaciju da nemate gde da kupite đubrivo, i imate duplo manju proizvodnju hrane. Zato navijam da Azotara Pančevo proradi", rekao je on.

Za cenu NPK đubriva koje Eliksir proizvodi u Srbiji, Popović kaže da je tržišna i čak nešto niža nego u regionu, te da ga ima dovoljno.

Uvoz azotnog đubriva i bezvodnog amonijaka biće oslobođeni plaćanja carine u narednih šest meseci kako bi se stabilizovalo domaće tržište i obezbedile dovoljne količine ovih proizvoda neophodnih za setvu i razvoj poljoprivrede.

Privredna komora Srbije je objavila da je to rezultat uspešno realizovane inicijative PKS i njenih članica iz Udruženja za hemijsku industriju i Udruženja za biljnu proizvodnju prema Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima poljoprivrede i finansija.