Укидање царине на вештачко ђубриво добра мера, кренуо увоз

Уз податак да је Србија потпуно зависна од увоза азотних ђубрива, он наводи да је до сада постојала царина на увоз од 10 одсто на уреу (азотно ђубриво), осим ако се увози из Русије када је без царине.

"Тренутак је када је велика несташица урее. Нема је генерално довољно у свету. Цена је вишеструко већа, а ограничени сте у набавци само на Русију. А Русија је ограничила извоз свих ђубрива прошле године", описује Поповић прилике око увоза пре укидања царина.

Додаје да је сада држава укидањем царине од 10 одсто на треће земље, релаксирала и омогућила увозницима да могу на ширем тржишту купе уреу.

"Колико је мени познато већ су купљене одређене количине из Туркменистана и Узбекистана, и на путу су за Србију. То је била права одлука у право време. Већ позитивно утиче на цену, јер тона већ може да се купи за 750 евра и ниже, а до пре три недеље била је 950 евра", рекао је он Танјугу.

За државно покривање камате пољопривредницима који буду дизали кредите за ђубриво, Поповић каже да је добра мера за оне у пољопривреди који немају новца за ђубриво.

Цена вештачког ђубрива уреа је директно повезана са ценом природног гаса који је сировина за производњу, а не енергент.

"Цена урее је достигла врхунац крајем децембра сада је у паду, за 20 посто од максимума. Са 300 долара почетком 2021. године дошла до близу 1000 долара за тону на светској берзи. Сада је на нивоу између 600 и 700 долара у расутом стању и ринфузи у лукама по свету", рекао је он.

Скок цена урее повезан је са скоком цена природног гаса из кога се добија амонијак неопходан за производњу тог ђубрива.

"Цена гаса је скочила неколико пута за годину дана, и за очекивати је и да је цена уреее скочила. Да имамо домаћу фабрику, да наша Азотара Панчево ради она не би ништа јефтиније производила. У ствари то би зависило од цене гаса који јој је сировина. А и цена гаса није за све на светском тржишту иста", објаснио је он.

У последњих пет година урее се у Србији годишње потроши између 250.000 и 300.000 тона, а ђубрива КАН и АН још 150.000 - 200.000 тона.

"Тих 450.000-500.000 тона зависи од увоза. То комплет увозимо", каже Поповић.

Додаје да Еликсир група у две фабрике у Србији производи НПК вештачка ђубрива и са производњом од 450.000 тона углавном задовољава потребе домаће пољопривреде.

Поповић подсећа да приноси у пољопривреди директно зависе од употребе вештачког ђубрива.

"Код лошијег земљишта приноси су мањи 50 одсто без азота, ако је земља прве класе пад приноса без ђубрива је до 30 одсто", констатује он. ХИП Азотара је после стечаја приватизована, а већ неколико година не производи.

"Било би јако добро да проради. Да имамо своју производњу азотног ђубрива. Сад смо сведоци да су у несташици и да су многе земље забраниле извоз ђубрива", додаје.

Подсећа да је Кина забранила извоз свих врста ђубрива на пола године, да су забране извоза и у Турској и Мађарској, те да је Русија ограничила извозне количине.

"И сад замислите немате довољно ђубрива односно хране за биљке, а то је повезано са прехрамбеном сигурношћу земље. Можете доћи у ситуацију да немате где да купите ђубриво, и имате дупло мању производњу хране. Зато навијам да Азотара Панчево проради", рекао је он.

За цену НПК ђубрива које Еликсир производи у Србији, Поповић каже да је тржишна и чак нешто нижа него у региону, те да га има довољно.

Увоз азотног ђубрива и безводног амонијака биће ослобођени плаћања царине у наредних шест месеци како би се стабилизовало домаће тржиште и обезбедиле довољне количине ових производа неопходних за сетву и развој пољопривреде.

Привредна комора Србије је објавила да је то резултат успешно реализоване иницијативе ПКС и њених чланица из Удружења за хемијску индустрију и Удружења за биљну производњу према Влади Србије и надлежним министарствима пољопривреде и финансија.