Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Pe­va­či­ca Iva­na Se­la­kov: U no­vu go­di­nu sa skrom­nim že­lja­ma

03.01.2022. 12:30 12:34
Piše:
Foto: Promo

Po­pu­lar­na pe­va­či­ca Iva­na Se­la­kov No­vu go­di­nu do­če­ka­la je Zla­ti­bo­ru, gde je za­ba­vlja­la pu­bli­ku u jed­nom ho­te­lu i, ka­ko nam je re­kla, iz­u­zet­no se to­me ra­dovala, bu­du­ći da zbog ko­ro­na­vi­ru­sa pro­šle go­di­ne pr­vi put po­sle du­go vre­me­na ni­je nig­de na­stu­pa­la.

Iva­na nastupa od svo­je 18. go­di­ne pa joj je, ka­ko je is­ta­kla, bi­lo čud­no što je pro­šlog 31. de­cem­bra se­de­la kod ku­će u tre­ner­ci. Ovo­ga pu­ta pri­pre­mila je sja­jan na­stup uz pu­no za­ba­ve i do­brog šti­mun­ga.

– Pr­vi put sam pe­vala na Zla­ti­bo­ru za do­ček sa svo­jim ben­dom ko­ji je od pro­šle go­di­ne u pro­ši­re­nom sa­sta­vu. Uba­ci­la sam dve de­voj­ke ko­je pe­va­ju pra­te­će vo­ka­le i to stvar­no zvu­či vr­lo ozbilj­no, da ne ka­žem kon­cert­no. Ima­mo su­per pro­gram, ko­ji se sa­sto­ji iz mno­go pop pe­sa­ma i na­rav­no ak­tu­el­nih i sta­rih na­rod­nja­ka i sve­ga onog što pu­bli­ka slu­ša – re­kla je na po­čet­ku in­ter­vjua za „Dnev­nik“ Iva­na Se­la­kov.

Ka­kva je za vas bi­la ova 2021. go­di­na i pri­vat­no i po­slov­no?

– Iskre­no - go­di­na kao go­di­na, ni­šta po­seb­no. Me­ni je po­slov­no obe­le­ži­la to što po­la go­di­ne ni­sam ni­šta ra­di­la. Od po­čet­ka go­di­ne pa do kra­ja ma­ja ni­sam na­stu­pa­la zbog epi­de­mi­o­lo­ških me­ra i mno­go nas je to spu­ta­va­lo u sva­kom smi­slu. On­da smo kre­nu­li da ra­di­mo po­čet­kom ju­na i, evo, do sa­da smo non-stop ra­di­li i to mi je ne­ka­ko da­lo sna­gu jer pr­vih šest me­se­ci je bi­lo stvar­no stra­šno. Mi se po­ro­dič­no ba­vi­mo istim po­slom pa je te­ško ka­da si pri­nu­đen da se­diš i ne mo­žeš da ra­diš, a gle­daš sa stra­ne lju­de ko­ji od­la­ze na po­sao, bez ob­zi­ra na epi­de­mi­o­lo­šku si­tu­a­ci­ju. Mi smo se­de­li kod ku­će skr­šte­nih ru­ku i to je bi­lo baš fru­stri­ra­ju­će. Pri­vat­no, 2021. go­di­na bi­la mi je div­na, bez ob­zi­ra na to što ni­smo pu­to­va­li kao ra­ni­je i bi­li ak­tiv­ni ko­li­ko smo ina­če. Od ka­ko sam po­sta­la maj­ka me­ni je sva­ki dan pre­lep sa mo­jom Kru­nom ko­ja sva­ki dan ne­što no­vo zna i ra­di.

Šta bi­ste po­že­le­li se­bi u 2022. go­di­ni?

– Pre sve­ga ono što že­lim i svi­ma osta­li­ma - da bu­de­mo zdra­vi, da bu­de­mo sreć­ni i, na­rav­no, da bu­de­mo za­jed­no slo­žni. Ni­ka­da ni­sam ima­la ne­ke ne­nor­mal­ne i ve­li­ke že­lje, uvek sam bi­la skrom­na i ta­kva ću bi­ti i sa­da. Po­go­to­vo zbog ove ce­le si­tu­a­ci­je. Po­že­le­la bih nam i da ra­di­mo, da ne bu­de­mo spu­ta­ni, kao u po­sled­nje vre­me. Sve osta­lo što se de­si pre­ko to­ga, me­ni je uvek ve­li­ka na­gra­da. 

Je­ste li onaj tip oso­be ko­ji obo­ža­va pra­zni­ke i da li u va­ma oni iza­zi­va­ju ne­ke po­seb­ne emo­ci­je i se­ća­nja ili ne?

– Ni­sam od onih eufo­rič­nih. Spo­ji se No­va go­di­na sa Bo­ži­ćem pa mi je to le­po. Po­go­to­vo što imam ćer­ku pa smo sad za­jed­no pr­vi put ove go­di­ne nas dve ki­ti­le jel­ku. Sa­da mi ima po­en­tu to ukra­ša­va­nju ku­će jer ona uži­va u to­me i u po­klo­ni­ma. Me­ni je le­po, ali ni­sam lu­da za pra­zni­ci­ma. Ra­ni­je sam mo­gla i bez ukra­sa, a sa­da već ne, zbog nje (smeh).

Do­sta va­ših ko­le­ga je mu­zi­ku sta­vi­lo na pa­u­zu zbog ko­ro­ne, a či­ni mi se da ste i vi pa­u­zi­ra­li svoj tem­po, pa već du­go ni­ste iz­da­li ne­što autor­ski, no­vo. Da li je to zbog kri­ze autor­stva ili zbog ko­ro­ne još uvek ni­je pa­met­no iz­da­va­ti no­ve pe­sme?

– Ima i jed­nog i dru­gog, ali u mom slu­ča­ju je to pre sve­ga što ne uspe­vam da na­đem pe­smu ko­ja mi se do­pa­da. Ka­da je kre­nu­lo ovo sa ko­ro­nom i ka­da su pe­va­či pre­sta­li da na­stu­pa­ju mi­slim da su i auto­ri pre­sta­li da pi­šu pe­sme, jer mi­slim da ni­su ima­li ko­me ni da ih pro­da­ju. Vi­še od dve go­di­ne ne uspe­vam da ču­jem ne­što što mi se do­pa­da. Ne­mam pro­blem da sni­mim pe­smu, iako je bi­la te­ška si­tu­a­ci­ja, pa pe­va­či ni­su že­le­li da sni­me pe­sme, jer to zna­či da­ti uža­sno mno­go pa­ra a mo­žeš da je pre­zen­tu­ješ na Ju­tju­bu, ne mo­žeš da je pe­vaš uži­vo i sa­mim tim da vra­tiš ulo­že­ni no­vac. Ja­ko že­lim da na­đem ne­ku pe­smu ko­ja mi se svi­đa. U po­sled­nje vre­me sam sni­ma­la ne­ke dru­ge stva­ri, pa sam ta­ko npr. ob­ra­di­la Kne­zo­vu pe­smu „Bu­ba­ma­ra“.

Šta se de­ša­va sa va­šom kre­a­tiv­no­šću, vi ste ta­ko­đe pi­sa­li ne­ke pe­sme za se­be i dru­ge?

– Pa i ja sam u kri­zi autor­stva (smeh). Ni­sam ima­la vre­me­na iskre­no, te pe­sme ko­je sam pi­sa­la ura­di­la sam mno­go ra­ni­je pa sam ih du­go dr­ža­la „u fi­o­ci“. A, iskre­no, ne­što se ne pro­na­la­zim u ovim mo­der­nim pe­sma­ma ko­je su sad mejnstrim me­đu mla­đom po­pu­la­ci­jom, a ne pro­na­la­zim se ni u na­rod­nja­ci­ma. Ja sam ne­što iz­me­đu, a izgleda je ta­kvih pe­sa­ma tre­nut­no naj­ma­nje na tr­ži­štu. Mo­žda da ho­ću da sni­mim ne­ku mo­der­nu mla­da­ča­ku pe­smu mo­žda bih lak­še na­šla, ne­go ovu ko­ju tra­žim.

Na sce­nu ni­ste sta­li kao de­te, već ka­da ste sa­zre­li. Ko­li­ko vam je to po­mo­glo da va­ša ka­ri­je­ra bu­de baš ova­kva - ne­na­me­tlji­va, bez skan­da­la i da u tu tr­ku za hi­to­vi­ma ula­zi­te sa­mo svo­jim gla­som?

– Si­gur­no mi je po­mo­glo to što sam bi­la zre­li­ja i što sam ima­la ne­ko ži­vot­no is­ku­stvo. Išla sam po­la­ko, a ne gla­vom kroz zid. Gle­dam da­na­šnje „sta­ri­je tinejdžere“ ko­ji ula­ze u svet šo­u­bi­zni­sa - mno­gi od njih su ne­sna­đe­ni. De­si im se ne­ki bum pre­ko no­ći pa ne ume­ju da se no­se sa tim jer su mla­di i do­ži­ve ha­os u gla­vi. Ja sam zna­la šta ho­ću u mu­zi­ci i on­da sam mo­žda baš za­to pret­hod­nih 15-ak go­di­na išla po­ste­pe­no. Zna­la sam šta ho­ću, a pre sve­ga šta ne­ću (smeh). Ne­ću skan­da­le, ne­ću u me­di­je po sva­ku ce­nu, ne že­lim na­slov­ne stra­ne sa­mo da bi se o me­ni pi­sa­lo. Me­ne je za­ni­mao mu­zič­ki kva­li­tet, do­bar bend ko­ji će bi­ti uz me­ne, do­bar mu­zič­ki pro­gram, le­pe pe­sme bez ne­kih ul­tra ba­nal­nih tek­sto­va. I ko­li­ko god to je­ste bio ne­ki te­ži put, u mom slu­ča­ju se po­ka­za­lo da to je­ste put ko­ji ima tra­ja­nje. Po­treb­no je mno­go ži­va­ca i ener­gi­je jer da­nas da bi­ste bi­li po­zna­ti i po­pu­lar­ni uop­šte ni­je po­treb­no da ima­te ni mu­zič­ko zna­nje ni tra­ja­nje. Do­volj­no je da na­pra­vi­te ne­ki skan­dal, da se da ne­ka iz­ja­va, da se ura­di ne­što u ri­ja­li­ti­ju i ti si već po­znat. Odr­ža­ti tra­ja­nje je već stvar do­brih pe­sa­ma i do­brog vo­đe­nja ka­ri­je­re.

Ka­ko u toj po­pu­lar­no­sti čo­vek osta­vi po stra­ni to da mu ne­ko bez raz­lo­ga na­pi­še naj­ru­žni­je re­či na dru­štve­nim mre­ža­ma i da li vas po­re­me­te?

– Tu su opet mo­je go­di­ne, da imam 18 go­di­na ne znam ka­ko bih re­a­go­va­la i ko­li­ko bi me to po­go­di­lo ili ne, ali sad ka­da imam go­di­na ko­li­ko imam i ži­vot­no is­ku­stvo znam ka­ko mo­gu da re­a­gu­jem u jed­noj ta­kvoj si­tu­a­ci­ji. Ima lju­di ko­ji usta­nu i raz­mi­šlja­ju o to­me ko­me će da­nas ne­što ru­žno da ura­de ili na­pi­šu, a to je ja­ko ru­žno. Ali stvar je od­u­pre­ti se i ume­ti da se no­siš sa tim, da te ta­kve stva­ri ne po­ga­đa­ju. Ve­ro­vat­no je i me­ne je pr­vi put ne­što po­go­di­lo i dru­gi i tre­ći put, a on­da po­sle na­u­čiš ka­ko da te ta­kve stva­ri ne po­go­de ili da blo­ki­raš ta­kvu oso­bu ili je iz­bri­šeš. Pri­me­ti­la sam i da ta­kve oso­be ra­ču­na­ju na to da im na ru­žan ko­men­tar ni­ko ne­će ni­šta od­go­vo­ri­ti, ali ka­da im ne­što od­go­vo­riš istim je­zi­kom on­da se oni upla­še i po­vu­ku. Ni­je im sve­jed­no ka­da im jav­na lič­nost od­go­vo­ri jav­no.

Da, a vi­de­li smo šta se do­go­di­lo sa Ju­tju­ber­kom ko­ja ni­je mo­gla da pod­ne­se ta­kav pri­ti­sak....

– Da, upra­vo su za­to bit­ne te go­di­ne. Ka­da imaš 20 go­di­na ja­ko ti je bit­no šta jav­nost i svi dru­gi mi­sle o te­bi, a što si sta­ri­ji shva­taš da ti je to sve ma­nje va­žno. Da ti je bit­no šta mi­sle lju­di iz tvog bli­skog okru­že­nja. To što ta de­voj­ka ni­je ume­la da se no­si sa tim je sa­mo od­li­ka mla­dih go­di­na. To mi je mno­go stra­šno i ne mo­gu da ve­ru­jem da zbog ta­kvih ba­nal­nih stva­ri ona od­u­ze­la se­bi ži­vot. To je stvar­no ne­što zbog če­ga svi tre­ba da se za­pi­ta­mo šta je ovo i gde nas vo­di. I šta mo­že­mo uči­ni­ti da se to vi­še ne de­ša­va.

Vla­di­mir Bi­je­lić

Piše:
Pošaljite komentar