Pevačica Ivana Selakov: U novu godinu sa skromnim željama
Popularna pevačica Ivana Selakov Novu godinu dočekala je Zlatiboru, gde je zabavljala publiku u jednom hotelu i, kako nam je rekla, izuzetno se tome radovala, budući da zbog koronavirusa prošle godine prvi put posle dugo vremena nije nigde nastupala.
Ivana nastupa od svoje 18. godine pa joj je, kako je istakla, bilo čudno što je prošlog 31. decembra sedela kod kuće u trenerci. Ovoga puta pripremila je sjajan nastup uz puno zabave i dobrog štimunga.
– Prvi put sam pevala na Zlatiboru za doček sa svojim bendom koji je od prošle godine u proširenom sastavu. Ubacila sam dve devojke koje pevaju prateće vokale i to stvarno zvuči vrlo ozbiljno, da ne kažem koncertno. Imamo super program, koji se sastoji iz mnogo pop pesama i naravno aktuelnih i starih narodnjaka i svega onog što publika sluša – rekla je na početku intervjua za „Dnevnik“ Ivana Selakov.
Kakva je za vas bila ova 2021. godina i privatno i poslovno?
– Iskreno - godina kao godina, ništa posebno. Meni je poslovno obeležila to što pola godine nisam ništa radila. Od početka godine pa do kraja maja nisam nastupala zbog epidemioloških mera i mnogo nas je to sputavalo u svakom smislu. Onda smo krenuli da radimo početkom juna i, evo, do sada smo non-stop radili i to mi je nekako dalo snagu jer prvih šest meseci je bilo stvarno strašno. Mi se porodično bavimo istim poslom pa je teško kada si prinuđen da sediš i ne možeš da radiš, a gledaš sa strane ljude koji odlaze na posao, bez obzira na epidemiološku situaciju. Mi smo sedeli kod kuće skrštenih ruku i to je bilo baš frustrirajuće. Privatno, 2021. godina bila mi je divna, bez obzira na to što nismo putovali kao ranije i bili aktivni koliko smo inače. Od kako sam postala majka meni je svaki dan prelep sa mojom Krunom koja svaki dan nešto novo zna i radi.
Šta biste poželeli sebi u 2022. godini?
– Pre svega ono što želim i svima ostalima - da budemo zdravi, da budemo srećni i, naravno, da budemo zajedno složni. Nikada nisam imala neke nenormalne i velike želje, uvek sam bila skromna i takva ću biti i sada. Pogotovo zbog ove cele situacije. Poželela bih nam i da radimo, da ne budemo sputani, kao u poslednje vreme. Sve ostalo što se desi preko toga, meni je uvek velika nagrada.
Jeste li onaj tip osobe koji obožava praznike i da li u vama oni izazivaju neke posebne emocije i sećanja ili ne?
– Nisam od onih euforičnih. Spoji se Nova godina sa Božićem pa mi je to lepo. Pogotovo što imam ćerku pa smo sad zajedno prvi put ove godine nas dve kitile jelku. Sada mi ima poentu to ukrašavanju kuće jer ona uživa u tome i u poklonima. Meni je lepo, ali nisam luda za praznicima. Ranije sam mogla i bez ukrasa, a sada već ne, zbog nje (smeh).
Dosta vaših kolega je muziku stavilo na pauzu zbog korone, a čini mi se da ste i vi pauzirali svoj tempo, pa već dugo niste izdali nešto autorski, novo. Da li je to zbog krize autorstva ili zbog korone još uvek nije pametno izdavati nove pesme?
– Ima i jednog i drugog, ali u mom slučaju je to pre svega što ne uspevam da nađem pesmu koja mi se dopada. Kada je krenulo ovo sa koronom i kada su pevači prestali da nastupaju mislim da su i autori prestali da pišu pesme, jer mislim da nisu imali kome ni da ih prodaju. Više od dve godine ne uspevam da čujem nešto što mi se dopada. Nemam problem da snimim pesmu, iako je bila teška situacija, pa pevači nisu želeli da snime pesme, jer to znači dati užasno mnogo para a možeš da je prezentuješ na Jutjubu, ne možeš da je pevaš uživo i samim tim da vratiš uloženi novac. Jako želim da nađem neku pesmu koja mi se sviđa. U poslednje vreme sam snimala neke druge stvari, pa sam tako npr. obradila Knezovu pesmu „Bubamara“.
Šta se dešava sa vašom kreativnošću, vi ste takođe pisali neke pesme za sebe i druge?
– Pa i ja sam u krizi autorstva (smeh). Nisam imala vremena iskreno, te pesme koje sam pisala uradila sam mnogo ranije pa sam ih dugo držala „u fioci“. A, iskreno, nešto se ne pronalazim u ovim modernim pesmama koje su sad mejnstrim među mlađom populacijom, a ne pronalazim se ni u narodnjacima. Ja sam nešto između, a izgleda je takvih pesama trenutno najmanje na tržištu. Možda da hoću da snimim neku modernu mladačaku pesmu možda bih lakše našla, nego ovu koju tražim.
Na scenu niste stali kao dete, već kada ste sazreli. Koliko vam je to pomoglo da vaša karijera bude baš ovakva - nenametljiva, bez skandala i da u tu trku za hitovima ulazite samo svojim glasom?
– Sigurno mi je pomoglo to što sam bila zrelija i što sam imala neko životno iskustvo. Išla sam polako, a ne glavom kroz zid. Gledam današnje „starije tinejdžere“ koji ulaze u svet šoubiznisa - mnogi od njih su nesnađeni. Desi im se neki bum preko noći pa ne umeju da se nose sa tim jer su mladi i dožive haos u glavi. Ja sam znala šta hoću u muzici i onda sam možda baš zato prethodnih 15-ak godina išla postepeno. Znala sam šta hoću, a pre svega šta neću (smeh). Neću skandale, neću u medije po svaku cenu, ne želim naslovne strane samo da bi se o meni pisalo. Mene je zanimao muzički kvalitet, dobar bend koji će biti uz mene, dobar muzički program, lepe pesme bez nekih ultra banalnih tekstova. I koliko god to jeste bio neki teži put, u mom slučaju se pokazalo da to jeste put koji ima trajanje. Potrebno je mnogo živaca i energije jer danas da biste bili poznati i popularni uopšte nije potrebno da imate ni muzičko znanje ni trajanje. Dovoljno je da napravite neki skandal, da se da neka izjava, da se uradi nešto u rijalitiju i ti si već poznat. Održati trajanje je već stvar dobrih pesama i dobrog vođenja karijere.
Kako u toj popularnosti čovek ostavi po strani to da mu neko bez razloga napiše najružnije reči na društvenim mrežama i da li vas poremete?
– Tu su opet moje godine, da imam 18 godina ne znam kako bih reagovala i koliko bi me to pogodilo ili ne, ali sad kada imam godina koliko imam i životno iskustvo znam kako mogu da reagujem u jednoj takvoj situaciji. Ima ljudi koji ustanu i razmišljaju o tome kome će danas nešto ružno da urade ili napišu, a to je jako ružno. Ali stvar je odupreti se i umeti da se nosiš sa tim, da te takve stvari ne pogađaju. Verovatno je i mene je prvi put nešto pogodilo i drugi i treći put, a onda posle naučiš kako da te takve stvari ne pogode ili da blokiraš takvu osobu ili je izbrišeš. Primetila sam i da takve osobe računaju na to da im na ružan komentar niko neće ništa odgovoriti, ali kada im nešto odgovoriš istim jezikom onda se oni uplaše i povuku. Nije im svejedno kada im javna ličnost odgovori javno.
Da, a videli smo šta se dogodilo sa Jutjuberkom koja nije mogla da podnese takav pritisak....
– Da, upravo su zato bitne te godine. Kada imaš 20 godina jako ti je bitno šta javnost i svi drugi misle o tebi, a što si stariji shvataš da ti je to sve manje važno. Da ti je bitno šta misle ljudi iz tvog bliskog okruženja. To što ta devojka nije umela da se nosi sa tim je samo odlika mladih godina. To mi je mnogo strašno i ne mogu da verujem da zbog takvih banalnih stvari ona oduzela sebi život. To je stvarno nešto zbog čega svi treba da se zapitamo šta je ovo i gde nas vodi. I šta možemo učiniti da se to više ne dešava.
Vladimir Bijelić