Veljko Simić u Vojvodini najviše bio na terenu

Uprava kluba usvojila je novu poslovnu politiku, po kojoj je šansu trebalo da dobiju mlađi igrači, ponikli i u omladinskoj školi Novosađana, a da se, s protokom vremena, “stara dama” finansijski obezbedi kada dođe red da ti dečaci, nakon afirmacije, napuste klub i, kako je projektovano - za veliki novac, potpišu za poznate i bogate evropske ekipe. Tadašnji sportski direktor, nažalost prerano preminuli Milan Kosanović, kao novog šefa stručnog štaba video je Slavoljuba Đorđevića, stručnjaka koji je s Radnikom iz Surdulice u prethodnoj sezoni napravio istorijske uspehe. Taj transfer je kasnije i realizovan, ali je bio veliki problem to s kakvim će igračkim kadrom crveno-beli da uđu u novo prvenstvo.

Da neće svi biti baš onako kako su navijači priželjkivali, a uprava videla kao ispravni kolosek, moglo je da se nasluti u toku letnjih priprema u Sloveniji. Novi sportski direktor Ljubiša Dunđerski i trener Đorđević pokušavali su da privole potencijalne novajlije da obuku crveno-beli dres, ali to baš nije išlo najbolje. Uz sve, tokom boravka na Mariborskom Pohorju, povređivali su se redom igrači, pa su pripreme morali pre vremena da napuste Marko Bjeković, Mihajlo Nešković, Miljan Vukadinović i Stefan Đorđević i, ionako tanji igrački kadar, bivao je sve malobrojniji. Zbog toga su, u hodu, dovođene novajlije poput Nebojše Bastajića i Luke Cucina, Vraćen je i Mihajlo Nešković, koji su se pridružili Dušanu Stevanoviću, koji je ranije stigao u Vošu. U toku sezone pristigao je i Boris Kopitović, ali sve to bilo je nedovoljno da se adekvatno nadoknade odlasci Drinčića, Stojkovića, Bojića, Saničanina, Bralića...

Čitava plejada dečaka poniklih u klupskoj školi, a među njima su, nešto iskusniji Mirko Topić, Dejan Zukić, Marko Bjeković i Igor Jeličić, a onda i Uroš Kabić, Vladimir Miletić, Vladan Novevski i Nemanja Toroman, počeli su da traže mesto pod superligaškim suncem. I laicima je bilo jasno da Vojvodinu u novoj sezoni očekuje jako težak zadatak, jer se cilj kluba - plasman u evropsku konkurenciju - ni za dlaku nije promenio.

Kada bismo jednom rečenicom pokušali da ocenimo učinak jednog od najstarijih superligaša u Srbiji u jesenjoj polusezoni, rekli bismo da je on bio u skladu sa stereotipom - od sjaja do očaja. Jasno je bilo da će najveći teret da spadne na one iskusnije, pre svih na novog kapitena Nemanju Čovića, a onda i Miljana Vukadinovića, Veljka i Nikolu Simića, kao i novajliju Stevanovića, te Vladimira Kovačevića, Novicu Maksimovića i Đorđevića. Međutim, oni nisu uspevali da povuku ekipu i ona je posrtala i podizala se.

Tri crvena kartona

Igrači “stare dame” dobili su tri crvena kartona, od čega su se u poslednjem jesenjem kolu u Novom Pazaru, dogodila dva (Mrkaić i Nešković), dok je preostali dobio Cucin u duelu sa Spartakom u Subotici. Arbitri su igračima Vojvodine pokazali 55 javnih opomena, a imena Dušana Stevanovića i Novice Maksimovića najčešće su se našla u njihovim beležnicama - po sedam puta.

Učinak bonus igrača

Što se bonus igrača tiče, Topić je ubedljivo najviše vremena proveo na terenu, ali su, osim drugoplasiranog Igora Jeličića (1.221 minut na terenu), ostali igrali mnogo manje. Na toj listi slede: Dejan Zukić (867), Marko Bjeković (864), Uroš Kabić (589), Vladan Novevski (487), Mihajlo Nešković (162), Vladimir Miletić (36) i golman Nemanja Toroman, koji nije upisao ni minut.

Klub iz grada ušukanog na levoj obali Dunava i pod skutima Petrovaradinske tvrđave, uspeo je da na kraju jesenje polusezone osvoji zadovoljavajuće četvrto mesto. Međutim, treba da kažemo i to da su Novosađani ostali (pre)daleko iza vodećih Partizana i Crvene zvezde, ali i prilično udaljeni i od trećeplasiranog tima Čukaričkog. Uz to, za vratom im diše čak šest timova koji su osvojili isto bodova ili tek neki manje, pa je jasno da će se za poziciju broj četiri na proleće voditi velika borba.

Što se statistike tiče, brojevi su jasni pokazatelj onog što je činjeno u borbi za jednu od evropskih viza. Ukupno 24 igrača u crveno-belim dresovima nastupila su tokom jeseni u svim takmičenjima (kvalifikacije za Ligu konferencija, Superliga i Kup Srbije). Najviše minuta (2.221) sakupio je Veljko Simić, koji je bio i strelac 7 golova, čime je najubojitiji napadač Novosađana u superligaškoj konkurenciji. Korak iza njega je Nemanja Čović (2.208), a slede: Mladen Devetak (2.142), Nikola Simić (1.911), Dušan Stevanović (1.801), Aleksandar Busnić (1.755), Mirko Topić (1.703), Vladimir Kovačević (1.665), Novica Maksimović (1.537), a listu prve desetorice zaključuje Miljan Vukadinović (1.284), uz ukupno 8 postignutih golova na tri fronta.

U domaćem prvenstvu Vojvodina je postigla 29 golova, a prvi strelac je bio Veljko Simić sa sedam golova, na drugom mestu klupske liste strelaca nalazi se Vukadinović (6), a treći je Čović sa četiri pogotka. Interesantno je da su protivnički fudbaleri Đuranović (Kolubara), Dragović (Crvena zvezda) i Hajdin (Voždovac) bili strelci za - Novosađane, odnosno postigli su po autogol.

A. Predojević