Вељко Симић у Војводини највише био на терену

Управа клуба усвојила је нову пословну политику, по којој је шансу требало да добију млађи играчи, поникли и у омладинској школи Новосађана, а да се, с протоком времена, “стара дама” финансијски обезбеди када дође ред да ти дечаци, након афирмације, напусте клуб и, како је пројектовано - за велики новац, потпишу за познате и богате европске екипе. Тадашњи спортски директор, нажалост прерано преминули Милан Косановић, као новог шефа стручног штаба видео је Славољуба Ђорђевића, стручњака који је с Радником из Сурдулице у prеthodnoj сезони направио историјске успехе. Тај трансфер је касније и реализован, али је био велики проблем то с каквим ће играчким кадром црвено-бели да уђу у ново првенство.

Да неће сви бити баш онако како су навијачи прижељкивали, а управа видела као исправни колосек, могло је да се наслути у току летњих припрема у Словенији. Нови спортски директор Љубиша Дунђерски и тренер Ђорђевић покушавали су да приволе потенцијалне новајлије да обуку црвено-бели дрес, али то баш није ишло најбоље. Уз све, током боравка на Мариборском Похорју, повређивали су се редом играчи, па су припреме морали пре времена да напусте Марко Бјековић, Михајло Нешковић, Миљан Вукадиновић и Стефан Ђорђевић и, ионако тањи играчки кадар, бивао је све малобројнији. Због тога су, у ходу, довођене новајлије попут Небојше Бастајића и Луке Цуцина, Враћен је и Михајло Нешковић, који су се придружили Душану Стевановићу, који је раније стигао у Вошу. У току сезоне пристигао је и Борис Копитовић, али све то било је недовољно да се адекватно надокнаде одласци Дринчића, Стојковића, Бојића, Саничанина, Бралића...

Читава плејада дечака пониклих у клупској школи, а међу њима су, нешто искуснији Мирко Топић, Дејан Зукић, Марко Бјековић и Игор Јеличић, а онда и Урош Кабић, Владимир Милетић, Владан Новевски и Немања Тороман, почели су да траже место под суперлигашким сунцем. И лаицима је било јасно да Војводину у новој сезони очекује јако тежак задатак, јер се циљ клуба - пласман у европску конкуренцију - ни за длаку није променио.

Када бисмо једном реченицом покушали да оценимо учинак једног од најстаријих суперлигаша у Србији у јесењој полусезони, рекли бисмо да је он био у складу са стереотипом - од сјаја до очаја. Јасно је било да ће највећи терет да спадне на оне искусније, пре свих на новог капитена Немању Човића, а онда и Миљана Вукадиновића, Вељка и Николу Симића, као и новајлију Стевановића, те Владимира Ковачевића, Новицу Максимовића и Ђорђевића. Међутим, они нису успевали да повуку екипу и она је посртала и подизала се.

Три црвена картона

Играчи “старе даме” добили су три црвена картона, од чега су се у последњем јесењем колу у Новом Пазару, догодила два (Мркаић и Нешковић), док је преостали добио Цуцин у дуелу са Спартаком у Суботици. Арбитри су играчима Војводине показали 55 јавних опомена, а имена Душана Стевановића и Новице Максимовића најчешће су се нашла у њиховим бележницама - по седам пута.

Учинак бонус играча

Што се бонус играча тиче, Топић је убедљиво највише времена провео на терену, али су, осим другопласираног Игора Јеличића (1.221 минут на терену), остали играли много мање. На тој листи следе: Дејан Зукић (867), Марко Бјековић (864), Урош Кабић (589), Владан Новевски (487), Михајло Нешковић (162), Владимир Милетић (36) и голман Немања Тороман, који није уписао ни минут.

Клуб из града ушуканог на левој обали Дунава и под скутима Петроварадинске тврђаве, успео је да на крају јесење полусезоне освоји задовољавајуће четврто место. Међутим, треба да кажемо и то да су Новосађани остали (пре)далеко иза водећих Партизана и Црвене звезде, али и прилично удаљени и од трећепласираног тима Чукаричког. Уз то, за вратом им дише чак шест тимова који су освојили исто бодова или тек неки мање, па је јасно да ће се за позицију број четири на пролеће водити велика борба.

Што се статистике тиче, бројеви су јасни показатељ оног што је чињено у борби за једну од европских виза. Укупно 24 играча у црвено-белим дресовима наступила су током јесени у свим такмичењима (квалификације за Лигу конференција, Суперлига и Куп Србије). Највише минута (2.221) сакупио је Вељко Симић, који је био и стрелац 7 голова, чиме је најубојитији нападач Новосађана у суперлигашкој конкуренцији. Корак иза њега је Немања Човић (2.208), а следе: Младен Деветак (2.142), Никола Симић (1.911), Душан Стевановић (1.801), Александар Буснић (1.755), Мирко Топић (1.703), Владимир Ковачевић (1.665), Новица Максимовић (1.537), а листу прве десеторице закључује Миљан Вукадиновић (1.284), уз укупно 8 постигнутих голова на три фронта.

У домаћем првенству Војводина је постигла 29 голова, а први стрелац је био Вељко Симић са седам голова, на другом месту клупске листе стрелаца налази се Вукадиновић (6), а трећи је Човић са четири поготка. Интересантно је да су противнички фудбалери Ђурановић (Колубара), Драговић (Црвена звезда) и Хајдин (Вождовац) били стрелци за - Новосађане, односно постигли су по аутогол.

А. Предојевић