Ninine mustre: Šta nam rade
Od malena sam naučena da moj život u velikoj meri zavisi od nekih spoljašnjih okolnosti i od nekih ljudi koji vuku tamo neke konce i upravljaju mojom sudbinom. To je vremenom postalo pribežište za sve što mi se u životu ne dopada i što bih volela da promenim, uvek je neko drugi bio kriv. Međutim, sve se jasnije pokazuje da je to čista iluzija.
S obzirom na to da sam duboko uverena da smo svi u ovom trenutku na planeti sa određenim razlogom i da smo taj razlog znali i prihvatili i pre nego što smo došli ovde, iluzorno je očekivati da će neko drugi da odlučuje o tome šta nam je činiti i kako se ponašati. Mi smo bića svetlosti. Došli smo na ovu planetu da tu svetlost širimo, čuvamo i negujemo bez obzira na okolnosti. I kada je napolju najmračnije, svetlost u nama izbija i rasteruje tu tamu. Naš je zadatak u ovim nestabilnim i zahtevnim vremenima da se toga setimo.
Što nas više to bude shvatalo, to će manje tame da bude na ovom svetu. Zadatak svakoga od nas je da to svetlo pronađe u sebi, da njime osvetli sve svoje mračne strane, da ih vidi, pa onda i prihvati i prigrli, a onda polako da se isceli. Isceliti znači vratiti sebi celovitost, postati ceo, a sve što je u nama i oko nas deo je te celine.
Taj proces teče u različitim fazama. U jednom trenutku sve je dobro, a onda u sledećem to izgubim iz vida i imam osećaj da ničim ne upravljam, da sve gubi smisao i da ništa nije kako bi trebalo da bude. To su oni momenti kada svako od nas rezignirano kaže „Šta nam rade?” aludirajući na neke tamo moćne ljude koji hoće da nam kroje sudbinu. A u stvari, niko nama ništa ne radi, nego mi samo reagujemo na tuđe zadatke na ovoj planeti.
Sve više uviđam da nelagodnosti i postoje samo zato da bi me naterale da se setim šta mi kao bića na ovoj planeti uopšte predstavljamo. Da se setim da sam došla da živim svetlost, da u sebi imam kapacitet za ljubav i istinu, jer sam sa tim rođena, i da sve ono što mi je ikada poljuljalo veru u ta dva stuba mog postojanja u stvari služi da ih proveri i ojača.
Moja reakcija na te „nelagodnosti“ je precizan pokazatelj u kakvom se stanju nalazi moje biće. Ako reagujem strahom, ljutnjom, agresijom, tugom, besom i sličnim emocijama, to je znak da u sebi nosim te emocije i da je došlo vreme da ih pogledam, da ih prihvatim, osvetlim i iscelim.
Ako u svakoj, ali baš svakoj situaciji biram da reagujem iz pozicije ljubavi i istine, vremenom će me samo ljubav i istina okruživati. Za sada već često uspevam da sačuvam sopstveni mir, a to je važna polazna tačka za sve svakodnevne aktivnosti. Kada sam u miru setim se zašto sam ovde, setim se da univerzum ima sve odgovore, a pošto sam njegov deo, sve ću ih vremenom otkriti, ako budem dovoljno strpljiva i pažljiva da ih čujem.
Nina Martinović Armbruster