Нинине мустре: Шта нам раде
Од малена сам научена да мој живот у великој мери зависи од неких спољашњих околности и од неких људи који вуку тамо неке конце и управљају мојом судбином. То је временом постало прибежиште за све што ми се у животу не допада и што бих волела да променим, увек је неко други био крив. Међутим, све се јасније показује да је то чиста илузија.
С обзиром на то да сам дубоко уверена да смо сви у овом тренутку на планети са одређеним разлогом и да смо тај разлог знали и прихватили и пре него што смо дошли овде, илузорно је очекивати да ће неко други да одлучује о томе шта нам је чинити и како се понашати. Ми смо бића светлости. Дошли смо на ову планету да ту светлост ширимо, чувамо и негујемо без обзира на околности. И када је напољу најмрачније, светлост у нама избија и растерује ту таму. Наш је задатак у овим нестабилним и захтевним временима да се тога сетимо.
Што нас више то буде схватало, то ће мање таме да буде на овом свету. Задатак свакога од нас је да то светло пронађе у себи, да њиме осветли све своје мрачне стране, да их види, па онда и прихвати и пригрли, а онда полако да се исцели. Исцелити значи вратити себи целовитост, постати цео, а све што је у нама и око нас део је те целине.
Тај процес тече у различитим фазама. У једном тренутку све је добро, а онда у следећем то изгубим из вида и имам осећај да ничим не управљам, да све губи смисао и да ништа није како би требало да буде. То су они моменти када свако од нас резигнирано каже „Шта нам раде?” алудирајући на неке тамо моћне људе који хоће да нам кроје судбину. А у ствари, нико нама ништа не ради, него ми само реагујемо на туђе задатке на овој планети.
Све више увиђам да нелагодности и постоје само зато да би ме натерале да се сетим шта ми као бића на овој планети уопште представљамо. Да се сетим да сам дошла да живим светлост, да у себи имам капацитет за љубав и истину, јер сам са тим рођена, и да све оно што ми је икада пољуљало веру у та два стуба мог постојања у ствари служи да их провери и ојача.
Моја реакција на те „нелагодности“ је прецизан показатељ у каквом се стању налази моје биће. Ако реагујем страхом, љутњом, агресијом, тугом, бесом и сличним емоцијама, то је знак да у себи носим те емоције и да је дошло време да их погледам, да их прихватим, осветлим и исцелим.
Ако у свакој, али баш свакој ситуацији бирам да реагујем из позиције љубави и истине, временом ће ме само љубав и истина окруживати. За сада већ често успевам да сачувам сопствени мир, а то је важна полазна тачка за све свакодневне активности. Када сам у миру сетим се зашто сам овде, сетим се да универзум има све одговоре, а пошто сам његов део, све ћу их временом открити, ако будем довољно стрпљива и пажљива да их чујем.
Нина Мартиновић Армбрустер
