Biblioteka Dejana Medakovića poklonjena Karlovcima
U susret stogodišnjici rođenja akademika Dejana Medakovića (1922-2008), biblioteka „Branko Radičević“ u Sremskim Karlovcima - ogranak novosadske Gradske biblioteke - nedavno je dobila na poklon oko 1.600 knjiga koje su pripadale tom istaknutom istoričaru umetnosti, književniku, naučniku i nekadašnjem đaku čuvene Karlovačke gimnazije.
Legat sadrži mahom stručnu literaturu, knjige iz istorije umetnosti, puno monografija, među kojima je značajan broj nemačkih izdanja posvećenih baroku, što je bila specijalnost Dejana Medakovića, beletristiku, zbirke pesama...
Po rečima Pavla Medakovića, sina poznatog akademika, puno je razloga uticalo na odluku da očevu biblioteku pokloni Sremskim Karlovcima. U prvom redu na to ga je podstakla činjenica da je Dejan Medaković prvi počasni građanin Sremskih Karlovaca otkako je to mesto postalo opština. Drugi razlog su gimnazijski dani koje je Dejan Medaković proveo tu.
– Školovanje u Karlovačkoj gimnaziji je bilo izuzetno dragocen period u životu moga oca – kaže Pavle Madaković za „Dnevnik“. – Gimnazijski dani su ostavili duboki trag na njegovu ličnost, obrazovanje, usmerenje na društvene nauke i istoruju. To je stvarno bila elitna gimnazija sa vrhunskim profesorima. Pre nje on je išao u klasičnu gimnaziju i malu maturu je položio na Badiji, na Korčuli kod franjevaca, neverovatno strogoj, u kojoj je profesorski kadar takođe bio fantastičan. Taj spoj Badije i Karlovaca veoma su uticali na njegov dalji razvoj kao naučnika koji se uskostručno opredelio za barok kod Srba, iako su i opšta naša istorija i kultura i srednji vek bili predmet njegovog interesovanja. Još jedan razlog uticao na ovakvu moju odluku. On je iskreno voleo Karlovce i smatrao sam zbog svega toga da je sasvim opravdano da knjige poklonim njima.
Među poklonjenim knjigama puno je onih sa posvetama autora, što taj legat čini posebnim. Budući čitaoci imaće čast da na stranicama mnogih od dela pročitaju posvete brojnih prijatelja Dejana Medakovića, koji su se bavili književnošću poput Dobrice Ćosića, Antonija Isakovića, Radovana Samarxića, Danka Nikolića, Matije Bećkovića.
– Desetak naših najznačajnijih književnika su bili njegovi prijatelji i svaku knjigu koja bi izašla iz štampe oni su posvećivali mom ocu – ističe Pavle Medaković. – Među njima izdvaja se posveta Isidore Sekulić na knjizi „Hronika palanačkog groblja“. Isidora je za vreme okupacije jedan dan u sedmici posvećivala razgovoru sa mladim ljudima. Mislim da je to bilo četvrtkom. Moj otac, Žika Stojković, Borislav Mihajlović Mihiz odlazili su na te susrete sa Isidorom na kojima je bilo reči o književnosti, politici... Nakon što joj je na jednom od susreta pokazao pripovetku koju je napisao, ona mu je rekla da je rođeni književnik.
Koliko je poznavao i zavoleo Karlovce za četiri godine školovanja i stanovanja na prvom spratu zgrade u kojoj se sada nalazi knjižara „Kairos“, Dejan Medaković je iskazao kroz svoja književna dela u kojima je ovekovečio puno starih tamošnjih porodica, razrednog starešinu, katihetu Grigorija Mikića, familiju Ćirić...Po nagovoru sina, svoja sećanja na đačke dane i nestašluke i tadašnje prilike pretočio jeu „Karlovačke priče“, jedno od mnogobrojnih dela.
Osim u đačko doba Dejan Medaković je u Karlovcima bio čest i rado viđen gost devedesetih godina. Ljubav prema mestu svog školovanja, pokazao je tada delujući aktivno u Odboru za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca.
–Za mene je bila privilegija upoznati, raditi i družiti se sa čovekom kao što je Dejan Medaković sa kojim sam kasnije postao i prijatelj – priča nekadašnji prvi čovek Sremskih Karlovaca Miladin Kalinić. Sve je počelo usvajanjem Zakona o Karlovcima 1991. godine. Dve godine kasnije je formiran Odbor za obnovu u kom je pored nekoliko poznatih naučnika član bio i akademik Medaković. On ne samo što je bio karlovački đak i napisao brojna dela, nego je imao izuzetan odnos prema Karlovcima i želju da se oni razvijaju i pokažu svoju bogatu baštinu. Praktično s funkcijom u odboru, a posle i kao generalni sekretar i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti iskazao je sva svoja htenja i želju da razvoj Karlovaca pretoči u delo.
Izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada priprema za stogodišnjicu rođenja Dejana Medakovića dogodine da štampa njegova sabrana dela. Nedavno promovisani „Srpski slikari XVIII-XX veka, likovi i dela“ u luksuznom izdanju, jedno je od njih.
Zorica Milosavljević