Novosadski konceptualizam: Umetničko delovanje izvan sistema

Jedan od sagovornika bio je Zoran Pantelić, umetnik, producent i osnivač Centra za nove medije „_kuda.org”, posvećenog istraživanjima savremene umetničke teorije i prakse, eksperimentalnoj edukaciji i raznorodnom izdavaštvu, a u okviru nje i izostavljenoj istoriji. Iz ugla studenta, a zatim i prijatelja, on se osvrnuo na stvaralaštvo Bogdanke Poznanović, koje za njenog života, a ni posle, nije dovoljno valorizovano, te je legat, umesto u domaćoj državnoj instituciji, završio u privatnoj zagrebačkoj kolekciji, dok deo poklonjene dokumentacije i privatne zbirke čuva upravo „_kuda.org”. 

Zajedno sa svojim suprugom Dejanom Poznanovićem, 1954. godine, Bogdanka je učestvovala u osnivanju Tribine mladih, koja je naredne dve decenije postala mesto okupljanja najprogresivnije književne, pozorišne, likovne i performerske scene, što se uklapalo sa njenom stalnom željom da poveže lokalne i internacionalne umetnike kako bi razmenjivali ideje. Značajna je i njena aktivnost na novosadskoj Akademiji umetnosti, gde je kao profesorka provela dve decenije i osnovala za to vreme radikalan Vizuelni studio za intermedijalna istraživanja, iz čega se izrodio današnji Departman posvećen novim medijima. 

Da Poznanovićeva nije imala dovoljnu institucionalnu podršku kada je bila najaktivnija, niti adekvatne kritičare koji bi mogli da je isprate u daljem razvoju, primetila je i viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Sanja Kojić Mladenov, pišući monografiju o ovoj umetnici. Kako kaže, dovoljan je podatak da nikad nije imala samostalnu retrospektivnu izložbu u MSUV, koji je sa zakašnjenjem počeo da se bavi neoavangardom u Novom Sadu i Vojvodini. Istraživanje Bogdankinog umetničkog rada otežava činjenica da je većina njenih kolekcija u inostranstvu, ali budući da je biografija važan resurs za razumevanje njenog umetničkog dela i da je Sanja Kojić Mladenov rad pisala u okviru rodnih studija, prihvatila je neku vrstu feminističke metodologije, koja je isticala značaj životne priče, odnosno intervjua same umetnice.

O još jednoj pripadnici eksperimentalne umetničke scene u svom tadašnjem centru – o Juditi Šalgo, govorila je književna kritičarka i teoretičarka Dragana V. Todoreskov, koja se njenoj poetici posvetila u doktoratu „Tragom kočenja”. Judita je, kaže, uvek bila pobunjenik. Menjala je vrlo često radna mesta (Tribina mladih, Forum, TV Novi Sad, Nolit, Matica srpska, Društvo književnika...), prema pojedinim tvrdnjama iz političkih razloga, i iskreno nastupala u odnosu sa ljudima, što je ostavilo velike posledice na njeno zdravlje i prekinulo književni rad kad je bila u stvaralačkom zenitu. Koliko god osećala potrebu za uplitanjem biografizma, svog i tuđeg, ova književnica, prevoditeljka i multimedijalna umetnica je, dodaje sagovornica, ostala velika misterija.

– Iz prakse znam da mladi ljudi u Novom Sadu ne znaju ništa ili gotovo ništa o neoavangardnim umetnicima – kaže Dragana V. Todoreskov. – Oni su zapravo uskraćeni i za jedan segment kulturne istorije svog grada. Sa druge strane, mislim da je ova knjiga priručnik i za one koji se nisu bavili tom vrstom književnosti i umetnosti, a vidim i nešto korisno za grad koji je u Jugoslaviji imao jednu od najjačih neoavangardnih scena. Kada imate koncizan, ali ipak jasan, informativan, duhovit, pregledan rad na ovu temu, to znači i za one koji žive u Novom Sadu, i za one koji dolaze u njega, kao u buduću prestonicu evropske kulture.

Tribina je bila prilika i za najavu knjige „Kako razumeti novu umetničku praksu”, koja se u produkciji „Art boksa” realizuje uz podršku Fondacije Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022. Kako kažu autorke Ljiljana Maletin Vojvodić i Dragana V. Todoreskov, dvojezični ilustrovani priručnik naznačuje koordinate važne za dalje istraživanje novih umetničkih praksi i namenjen je mladima i široj publici.

Prema rečima Sanje Kojić Mladenov, publikacije koje se bave konceptualnom umetnošću često su pisane hermetičnim jezikom, kao da se znanje namerno čuva u uskim krugovima.

– Mislim da je iz tog razloga jako važno, pogotovo zbog mlađe generacije, da se znanje predoči na njima razumljiv način. Mislim da i sami umetnici prilikom stvaranja nisu želeli ništa da mistifikuju, nego su se bavili kontekstom koji ih okružuje – kaže Sanje Kojić Mladenov.

S. Milačić