Ćirilica i kako je štitimo

Da li ćirilica predstavlja suštinski element nacionalnog identiteta Republike Srbije, koliki je značaj upotrebe ćirilice kroz najznačajnije istorijske spise, spomenike, dokumenta i književna dela, kao i da li se ćirilično pismo sve više zapostavlja kako u zvaničnoj tako i u svakodnevnoj upotrebi? Da li je ćirilica danas ugroženija nego ikad, samo su neka od pitanja koja su bila u fokusu nedavno održane onlajn konferencije “Ćirilica...i kako je štitimo” koju je u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovala kompanija “Color Media Communications”.

Odgovore na sa ta pitanja pokušali su da daju pisci i književnici, eksperti iz oblasti kinjževnosti i pravopisa, predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, aktivisti za zaštitu ćirilice, čelnici institucija Republike Srbije i Republike Srpske.

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja, istakao je da je briga Ministarstva kulture i informisanja za ćirilicu opravdana iz mnogo razloga.

- Živimo u novom dobu, povećavaju se i brzina komunikacije i broj informacija. Ćirilica, kao krucijalni deo nacionalnog identiteta, i kao algoritam našeg jezika zaslužuje izuzetnu pažnju i brigu. Ovaj Zakon u tom smislu pokazuje odnos koji je, pre svega, zaštitarski i ja ga doživljavam kao osnov za dalju brigu prema ćirilici. Set mera koje obuhvata Zakon ima tri dela. Prvi je zakonodavni, koji je obavezujući i oslanja se na onaj postojeći Zakon u kojem se utvrđuje da je ćirilica u službenoj upotrebi. Drugi se odnosi na stimulativni deo, i on ima motiv da proširi, kroz stimulativne mere, pismo ćirilice i njegovo korišćenje. Treći deo Zakona je popularizacija. Bez tog dela ne možemo da obezbedimo razvoj ove ideje, te bi dalje tu trebali posvetiti najviše pažnje.”

Jokić je najavio i osnivanje Saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje upotrebe srpskog jezika u javnom životu, i sprovoditi mere zaštite i očuvanja ćiriličnog pisma.

„Poražavajuće je to što samo 10 posto građana piše samo ćirilicom koje je naše tradicicionalno pismo i identitetski znak,“ rekao je prf. dr Aleksandar Jerkov, istoričar književnosti.  “ Vrlina srpskog naroda je upravo to da ima dva pisma, da može da se širi u Evropi. Naš problem ima nekoliko slojeva, jedan je brisanje identitetskog znaka koji ne sme biti izbrisan jer linira osećanje kontinuiteta pripadnosti jednoj kulturi, položaja i značaja te kulture u sistemu evropkog naroda. Pitanje zaštite ćirilice nije zapravo pitanje nametanja ćirilice ljudima, nego pitanje zaštite identitetskog znaka u dužini njegovog istorijskog trajanja. Ovaj zakon sam po sebi neće promeniti ovo što smo pročitali, to može promeniti samo jedna kontinuirana praksa, formiranje svesti ljudi koji će osetiti pripadnost, običajnost i kojima će biti normalno da pišu ćirilicom. Dobro je što je donet, nije dovoljno ni detaljan ni celovit, i voleo bih da bude napisan sa nekim finim osećajem topline, da ljudi osete da je to nešto dobro što radimo za sebe. Zakon, u tom smislu reči veoma podržavam, i smatram da ga treba dalje razvijati i unaprediti,“ istakao je Jerkov.

Tokom prvog panela “Ćirilica kao državno pitanje” koji se, između ostalog, bavio značajem Zakona o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma i novinama koje on donosi, pored prof. dr Aleksandara Jerkova istoričara književnosti, diskutovali su i Vesna Arsić, rukovodilac odeljenja za obrazovanje i književnost Srpskog kulturnog centra “Ćirilica”, Siniša Sefanović, istoričar i predstavnik Zavoda za razvoj kulturnog razvitka, prof. dr Isidora Bjelaković, šef Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

I. Radoičić