Ћирилица и како је штитимо

Да ли ћирилица представља суштински елемент националног идентитета Републике Србије, колики је значај употребе ћирилице кроз најзначајније историјске списе, споменике, документа и књижевна дела, као и да ли се ћирилично писмо све више запоставља како у званичној тако и у свакодневној употреби? Да ли је ћирилица данас угроженија него икад, само су нека од питања која су била у фокусу недавно одржане онлајн конференције “Ћирилица...и како је штитимо” коју је у партнерству са Министарством културе и информисања организовала компанија “Цолор Медиа Communications”.

Одговоре на са та питања покушали су да дају писци и књижевници, експерти из области кињжевности и правописа, представници Министарства културе и информисања, активисти за заштиту ћирилице, челници институција Републике Србије и Републике Српске.

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво Министарства културе и информисања, истакао је да је брига Министарства културе и информисања за ћирилицу оправдана из много разлога.

- Живимо у новом добу, повећавају се и брзина комуникације и број информација. Ћирилица, као круцијални део националног идентитета, и као алгоритам нашег језика заслужује изузетну пажњу и бригу. Овај Закон у том смислу показује однос који је, пре свега, заштитарски и ја га доживљавам као основ за даљу бригу према ћирилици. Сет мера које обухвата Закон има три дела. Први је законодавни, који је обавезујући и ослања се на онај постојећи Закон у којем се утврђује да је ћирилица у службеној употреби. Други се односи на стимулативни део, и он има мотив да прошири, кроз стимулативне мере, писмо ћирилице и његово коришћење. Трећи део Закона је популаризација. Без тог дела не можемо да обезбедимо развој ове идеје, те би даље ту требали посветити највише пажње.”

Јокић је најавио и оснивање Савета Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање употребе српског језика у јавном животу, и спроводити мере заштите и очувања ћириличног писма.

„Поражавајуће је то што само 10 посто грађана пише само ћирилицом које је наше традициционално писмо и идентитетски знак,“ рекао је прф. др Александар Јерков, историчар књижевности.  “ Врлина српског народа је управо то да има два писма, да може да се шири у Европи. Наш проблем има неколико слојева, један је брисање идентитетског знака који не сме бити избрисан јер линира осећање континуитета припадности једној култури, положаја и значаја те културе у систему европког народа. Питање заштите ћирилице није заправо питање наметања ћирилице људима, него питање заштите идентитетског знака у дужини његовог историјског трајања. Овај закон сам по себи неће променити ово што смо прочитали, то може променити само једна континуирана пракса, формирање свести људи који ће осетити припадност, обичајност и којима ће бити нормално да пишу ћирилицом. Добро је што је донет, није довољно ни детаљан ни целовит, и волео бих да буде написан са неким финим осећајем топлине, да људи осете да је то нешто добро што радимо за себе. Закон, у том смислу речи веома подржавам, и сматрам да га треба даље развијати и унапредити,“ истакао је Јерков.

Током првог панела “Ћирилица као државно питање” који се, између осталог, бавио значајем Закона о заштити српског језика и ћириличног писма и новинама које он доноси, поред проф. др Александара Јеркова историчара књижевности, дискутовали су и Весна Арсић, руководилац одељења за образовање и књижевност Српског културног центра “Ћирилица”, Синиша Сефановић, историчар и представник Завода за развој културног развитка, проф. др Исидора Бјелаковић, шеф Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду

И. Радоичић