Tabaković: Rekordne rezerve evra i zlata

Tabaković je za dnevni list "Vesti“ rekla da su bruto devizne rezerve NBS bile na kraju septembra na rekordno visokom nivou od kada se prate i iznosile su 16,8 milijardi evra.



„U prethodnih pet godina, od kada se, kao rezultat poboljšanih makroekonomskih performansi naše zemlje, beleže strukturni aprecijacijski pritisci glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. To je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze“, objasnila je ona.



Kazala je da je u tom periodu putem intervencija kupljeno 4,7 milijardi evra u neto iznosu.



Rezerve su, prema njenim rečima, najvećim delom korišćene na neto razduživanje države po osnovu kredita i hartija od vrednosti.



Što se tiče rezervi zlata, Tabaković kaže da Srbija raspolaže sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine kada smo imali 15,3 tone zlata.



„Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke zemlje, poput Hrvatske, su tokom prethodnog perioda prodale sve svoje rezerve zlata“, rekla je ona dodajući da zlato služi kao garancija poverenja, a i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava finansijska stabilnost zemlje.



Najvažnije za građane i privredu, kaže, je to da će NBS u budućnosti nastaviti da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku, u čijem fokusu se već godinama nalazi očuvanje sveukupne stabilnosti, kako stabilnosti cena i fanansijskog sistema, tako i neophodne relativne stabilnosti deviznog kursa.



„Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije, postignuta je relativna stabilnost kursa dinara prema evru koja se održava već više od devet godina. Ukoliko je nešto stabilno u dužem vremenskom periodu, to znači da je fundamentalno na nivou koji je tržišno određen kao realističan, na kojem i treba da se nalazi“, rekla je ona.



Tabaković je kazala da se izvoz ne stimuliše kursom, posebno u ekonomijama sa povećanim stepenom evroizacije već strukturnim politikama, već se izvoz na dug rok podstiče prevashodno onako kako to naša zemlja i radi godinama unazad - izgradnjom izvoznih kapaciteta i uključivanjem u globalne proizvodne i uslužne lance.



„Za sve to je neophodna stabilnost u svakom pogledu - stabilnost cena, finansijska, fiskalna i politička stabilnost. U otvorenoj ekonomiji poput naše, preduslov sveukupne stabilnosti i rasta poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja je stabilnost deviznog kursa“, objasnila je Tabaković.



NBS, prema njenim rečima, bila je prva ekonomska institucija u zemlji, a takođe i jedna od prvih centralnih banaka u regionu, koja je reagovala na pandemiju donošenjem konkretnih mera.



Govoreći o inflaciji rekla je da je trenutni rast pod uticajem privremenih faktora i najvećim delom je posledica niske baze iz prošle godine, kao i globalnih kretanja na strani ponude - pre svega izlaska svetske ekonomije iz pandemije.

„Očekujemo da će se inflacija još nekoliko meseci zadržati iznad gornje granice ciljanog raspona, što je slučaj i u drugim zemljama, posle čega će se vratiti u donju polovinu ciljanog raspona u toku 2022. godine“, kazala je Tabaković.



NBS pažljivo odmerava reakciju monetarne politike na privremeno višu inflaciju, i preduzela je, kaže, i prve korake ka pooštravanju monetarnih uslova, ali ima dovoljno prostora da reaguje i snažnije ukoliko se pokaže da ovaj efekat iz međunarodnog okruženja može biti i trajnijeg karaktera.