Табаковић: Рекордне резерве евра и злата

Табаковић је за дневни лист "Вести“ рекла да су бруто девизне резерве НБС биле на крају септембра на рекордно високом нивоу од када се прате и износиле су 16,8 милијарди евра.



„У prеthodnih пет година, од када се, као резултат побољшаних макроекономских перформанси наше земље, бележе структурни апрецијацијски притисци главни извор повећања девизних резерви биле су интервенције НБС нето куповином девиза на домаћем девизном тржишту. То је најздравији начин повећања резерви, јер не подразумева било какво задуживање, нити друге обавезе“, објаснила је она.



Казала је да је у том периоду путем интервенција купљено 4,7 милијарди евра у нето износу.



Резерве су, према њеним речима, највећим делом коришћене на нето раздуживање државе по основу кредита и хартија од вредности.



Што се тиче резерви злата, Табаковић каже да Србија располаже са 36,9 тона злата, што је скоро два и по пута више него крајем 2012. године када смо имали 15,3 тоне злата.



„Србија има више злата од свих република бивше СФРЈ, а неке земље, попут Хрватске, су током prеthodnog периода продале све своје резерве злата“, рекла је она додајући да злато служи као гаранција поверења, а и као облик заштите од инфлације на дужи рок, али и за управљање девизним резервама, јер се злато купује ради додатне диверсификације структуре девизних резерви, чиме се ојачава финансијска стабилност земље.



Најважније за грађане и привреду, каже, је то да ће НБС у будућности наставити да води предвидиву и кредибилну монетарну политику, у чијем фокусу се већ годинама налази очување свеукупне стабилности, како стабилности цена и фанансијског система, тако и неопходне релативне стабилности девизног курса.



„Захваљујући активностима Народне банке Србије, постигнута је релативна стабилност курса динара према евру која се одржава већ више од девет година. Уколико је нешто стабилно у дужем временском периоду, то значи да је фундаментално на нивоу који је тржишно одређен као реалистичан, на којем и треба да се налази“, рекла је она.



Табаковић је казала да се извоз не стимулише курсом, посебно у економијама са повећаним степеном евроизације већ структурним политикама, већ се извоз на дуг рок подстиче превасходно онако како то наша земља и ради годинама уназад - изградњом извозних капацитета и укључивањем у глобалне производне и услужне ланце.



„За све то је неопходна стабилност у сваком погледу - стабилност цена, финансијска, фискална и политичка стабилност. У отвореној економији попут наше, предуслов свеукупне стабилности и раста пословног, инвестиционог и потрошачког поверења је стабилност девизног курса“, објаснила је Табаковић.



НБС, према њеним речима, била је прва економска институција у земљи, а такође и једна од првих централних банака у региону, која је реаговала на пандемију доношењем конкретних мера.



Говорећи о инфлацији рекла је да је тренутни раст под утицајем привремених фактора и највећим делом је последица ниске базе из прошле године, као и глобалних кретања на страни понуде - пре свега изласка светске економије из пандемије.

„Очекујемо да ће се инфлација још неколико месеци задржати изнад горње границе циљаног распона, што је случај и у другим земљама, после чега ће се вратити у доњу половину циљаног распона у току 2022. године“, казала је Табаковић.



НБС пажљиво одмерава реакцију монетарне политике на привремено вишу инфлацију, и предузела је, каже, и прве кораке ка пооштравању монетарних услова, али има довољно простора да реагује и снажније уколико се покаже да овај ефекат из међународног окружења може бити и трајнијег карактера.