Tršić, Gostilje i Mokra Gora u trci za planetarnu titulu
U potrazi za ruralnim draguljima koji iskorišćavaju moć turizma, u skladu sa ciljevima održivog razvoja, kako bi na najbolji način zaštitili lokalnu zajednicu, tradiciju i nasleđe, Svetska turistička organizacija UNVTO raspisala je konkurs za najlepše selo na svetu, s vizijom da ublaži regionalne nejednakosti i spreči depopulaciju područja koja, odlaskom mladih trbuhom za kruhom, ostaju gotovo pusta.
Do 31. jula je svaka država članica UNVTO mogla da kandiduje tri sela koja se mogu pohvaliti neponovljivim pejzažima, prirodnom i kulturnom raznolikošću, te lokalnom ponudom, uključujući gastronomiju, a nacionalna komisija Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije izabrala je da to budu Tršić, Gostilje i Mokra Gora. Ko je zaslužio ovu prestižnu titulu odlučiće se ovog meseca u Marakešu (Maroko), na 24. zasedanju Generalne skupštine UNVTO.
Zahvaljujući liku i delu Vuka Stefanovića Karadžića, Tršić kraj Loznice živ je tokom cele godine. Glavnu atrakciju tradicionalne destinacije đačkih ekskurzija predstavlja etnografski spomen-park sa kućom reformatora srpskog jezika i sakupljača narodnih umotvorina u dolini reke Žeravije. Autentičnu rekonstrukciju doma kakva je bila uobičajena u 19. veku čine dvodelna dinarska brvnara sa otvorenim ognjištem, posuđem i nameštajem karakterističnim za seosko domaćinstvo tog vremena, ali i jedinim Vukovim portretom, koji je naslikao Pavel Đurković 1816. godine. Okućnica pak čuva drevni vajat, kačaru, ambar i koš za kukuruz. Spaljena rodna kuća srpskog velikana obnovljena je 1933. rukama samoukih graditelja po sećanju starih ljudi, na mestu gde su pronađeni ostaci ognjišta. Te godine održan je i prvi Vukov sabor, manifestacija koja je ovog septembra doživela svoje 88. izdanje, a radi koje je ovo etno-selo 1964. prošireno velikim amfiteatrom i pozornicom. Iako do njega vodi asfaltirani put, Tršić je sa susednim manastirom Tronoša – u kojem je Vuk učio prve lekcije, a pokraj čega je česma koju su, prema legendi, sagradili čuveni Jug Bogdan i njegovih devet sinova – proglašen kulturnim predelom izuzetnih odlika i ima titulu muzeja na otvorenom. Među znamenitosti kraja ubrajaju se Dobropotočka crkva, Antropološki muzej i spomen-kosturnica Mačkov Kamen, dok poštovaoce prirodnih lepota mami planina Gučevo sa uređenim vidikovcem, odakle se pruža pogled na Drinu.
Gostilje – selo avanture i izazova, kako ga naziva TO „Zlatibor” predstavljajući ga idealnim mestom za sakupljanje lekovitog bilja, ribolov i sportski turizam – čuva jedan od najvećih vodopada u Srbiji. Do mesta gde se voda rečice Vrelo, uzvodno od ušća u Katušnicu, obrušava sa 22 metra visoke krečnjačke litice, dolazi se uređenim pešačkim stazama, koje prate odmorišta sa klupama. Zahvaljujući predanju da se iza njega kupaju vile čije čini neraskidivo vezuju zaljubljene, postalo je idealno mesto za prosce. Atrakciju takođe predstavljaju Rakovička pećina, obnovljena stara vodenica potočara, te bazen sa čistom izvorskom vodom Jurjevca, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi restoran domaće kuhinje, gde se posetioci mogu počastiti pastrmkom, pršutom, slaninom, kajmakom i ostalim lokalnim delicijama. U selu se nalazi i rodna kuća vođe socijalističkog pokreta u Srbiji Dimitrija Tucovića, koja je nedavno potpuno renovirana i pretvorena u spomen-muzej. Ova tipična zlatiborska brvnara, izgrađena 1855. godine, proglašena je spomenikom kulture od izuzetnog značaja, te je pod zaštitom države.
Mokra Gora postala je omiljena turistička destinacija zahvaljujući Šarganskoj osmici, pruzi jedinstvenoj po koloseku širokom samo 75 cm. Vozeći se krivuljom koja iscrtava broj osam, turisti prolaze kroz čak 20 tunela, prilikom čega im se otvaraju neverovatni pejyaĐi, koji se mogu zabeležiti kamerom sa pet vidikovaca kod kojih staje voz zvani Nostalgija. Popularnosti ovog sela doprineo je i reditelj Emir Kusturica, izgradnjom Drvengrada na brdu Mećavnik, u pauzi snimanja filma „Život je čudo”. Mesto održavanja brojnih umetničkih festivala, među kojima je najpoznatiji „Kustendorf”, čini kompleks brvnara, upotpunjen slikarskom galerijom, bioskopom, poslastičarnicom, restoranom domaće kuhinje, bibliotekom, prodavnicom narodne radinosti, teretanom, zatvorenim bazenom i mnogim drugim sadržajima kakve traži moderni turista, pa tako postoje čak i bankomat te bežični internet. Na jednom od vrhova planina Tare – Iveru, napravljeno je prvo skijalište u Srbiji sa veštačkim osnežavanjem, gde leti travu pase oko dvesta ovaca. Mokra Gora poznata je i po velikom broju prirodnih izvora, za koje se veruje da su lekoviti, zbog čega posetioci ne propuštaju priliku da se umiju njihovom čudotvornom vodom ili je natoče u boce.
Slađana Milačić