Тршић, Гостиље и Мокра Гора у трци за планетарну титулу

До 31. јула је свака држава чланица УНВТО могла да кандидује три села која се могу похвалити непоновљивим пејзажима, природном и културном разноликошћу, те локалном понудом, укључујући гастрономију, а национална комисија Министарства трговине, туризма и телекомуникација Србије изабрала је да то буду Тршић, Гостиље и Мокра Гора. Ко је заслужио ову престижну титулу одлучиће се овог месеца у Маракешу (Мароко), на 24. заседању Генералне скупштине УНВТО.

Захваљујући лику и делу Вука Стефановића Караџића, Тршић крај Лознице жив је током целе године. Главну атракцију традиционалне дестинације ђачких екскурзија представља етнографски спомен-парк са кућом реформатора српског језика и сакупљача народних умотворина у долини реке Жеравије. Аутентичну реконструкцију дома каква је била уобичајена у 19. веку чине дводелна динарска брвнара са отвореним огњиштем, посуђем и намештајем карактеристичним за сеоско домаћинство тог времена, али и јединим Вуковим портретом, који је насликао Павел Ђурковић 1816. године. Окућница пак чува древни вајат, качару, амбар и кош за кукуруз. Спаљена родна кућа српског великана обновљена је 1933. рукама самоуких градитеља по сећању старих људи, на месту где су пронађени остаци огњишта. Те године одржан је и први Вуков сабор, манифестација која је овог септембра доживела своје 88. издање, а ради које је ово етно-село 1964. проширено великим амфитеатром и позорницом. Иако до њега води асфалтирани пут, Тршић је са суседним манастиром Троноша – у којем је Вук учио прве лекције, а покрај чега је чесма коју су, према легенди, саградили чувени Југ Богдан и његових девет синова – проглашен културним пределом изузетних одлика и има титулу музеја на отвореном. Међу знаменитости краја убрајају се Добропоточка црква, Антрополошки музеј и спомен-костурница Мачков Камен, док поштоваоце природних лепота мами планина Гучево са уређеним видиковцем, одакле се пружа поглед на Дрину.

Гостиље – село авантуре и изазова, како га назива ТО „Златибор” представљајући га идеалним местом за сакупљање лековитог биља, риболов и спортски туризам – чува један од највећих водопада у Србији. До места где се вода речице Врело, узводно од ушћа у Катушницу, обрушава са 22 метра високе кречњачке литице, долази се уређеним пешачким стазама, које прате одморишта са клупама. Захваљујући предању да се иза њега купају виле чије чини нераскидиво везују заљубљене, постало је идеално место за просце. Атракцију такође представљају Раковичка пећина, обновљена стара воденица поточара, те базен са чистом изворском водом Јурјевца, у чијој се непосредној близини налази ресторан домаће кухиње, где се посетиоци могу почастити пастрмком, пршутом, сланином, кајмаком и осталим локалним делицијама. У селу се налази и родна кућа вође социјалистичког покрета у Србији Димитрија Туцовића, која је недавно потпуно реновирана и претворена у спомен-музеј. Ова типична златиборска брвнара, изграђена 1855. године, проглашена је спомеником културе од изузетног значаја, те је под заштитом државе.

Мокра Гора постала је омиљена туристичка дестинација захваљујући Шарганској осмици, прузи јединственој по колосеку широком само 75 цм. Возећи се кривуљом која исцртава број осам, туристи пролазе кроз чак 20 тунела, приликом чега им се отварају невероватни pеjyaĐi, који се могу забележити камером са пет видиковаца код којих стаје воз звани Носталгија. Популарности овог села допринео је и редитељ Емир Кустурица, изградњом Дрвенграда на брду Мећавник, у паузи снимања филма „Живот је чудо”. Место одржавања бројних уметничких фестивала, међу којима је најпознатији „Кустендорф”, чини комплекс брвнара, употпуњен сликарском галеријом, биоскопом, посластичарницом, рестораном домаће кухиње, библиотеком, продавницом народне радиности, теретаном, затвореним базеном и многим другим садржајима какве тражи модерни туриста, па тако постоје чак и банкомат те бежични интернет. На једном од врхова планина Таре – Иверу, направљено је прво скијалиште у Србији са вештачким оснежавањем, где лети траву пасе око двеста оваца. Мокра Гора позната је и по великом броју природних извора, за које се верује да су лековити, због чега посетиоци не пропуштају прилику да се умију њиховом чудотворном водом или је наточе у боце.

      Слађана Милачић