EU se otvara za piletinu iz Srbije, tri klanice ispunjavaju standarde

Ostalo ostane nama za domaće potrebe. Mesa imamo dovoljno jedino što gledajući kapacitete ovdašnjih farmi ta proizvodnja bi mogla biti neznatno veća, za 20.00 do 30.000 tona godišnje, kaže za “Dnevnik” predsednik Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“Rade Škorić.

Povodom najave da bi za dve sedmice trebala da otpočne procedura za izvoz piletine na tržišta EU, gde ovdašnje farme nisu bile prisutne 30 godina, Škorić, ističe da za to nije potrebna dobra volja, već moramo da ispunjavamo standarde EU što zahteva materijalna ulaganja, inkubatorskih stanica, tovljača i klaničara.

- Od 94 klanice u Srbiji, svega tri uspunjavaju evropske standarde. Najveća klanica ima kapacitet da za sat uredi od 3.500 do 4.000 pilića, a to je dnevno između 25.000 do 28.000 pilića. Ukrajina ima klanice čiji je dnevni kapacitet 800.000 pilića, što samo po sebi govori gde se nalazimo u tovu .

Dugo godina nismo bili prisutni na EU tržištu, navodi Škorić, pa sada treba da dostignemo njihove standarde od ekoloških do smeštaja i ishrane i za to je potrebno vreme.

Tačno je, kaže, da imamo savremene farme u kojima se hrani i više stotina hiljada pilića u jednom turnusu, ali domaće živinarsto stagnira.

- Živinari nisu dobijali subvencije od države kao što su podsticaje dobijali drugi tovljači, dok su ih, istovremeno, damping cene gušile do te mere da su izlazili iz tova i gasili farme. Sve do pre dva meseca kilogram celog pileta u nekim marketima se prodavao za svega 150 dinara. U takvim uslovima privređivanja nije bilo mnogo prostora da se živinarstvo razvija - objašnjava Škorić.

Treba nam marketing

Iz Industije mesa „Matijević“ kažu da izvoz piletine može biti šansa za domaće farmere, iz istog razloga kao i izvoz svinjtine.

– Životinje hranimo zdravom hranom koja nije GM, a u EU je dozvoljeno da se u smeše stavlja genetski modifikovana soja i kukuruz . Pošto u svetu uopšte raste interesovanje za zdravim stilom života,pa i ishrane, naša mesna industrija ima šanse da dospe do ino trpeza. Nedostaje nam samo marketing – izjavio je potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Matijević.

On kaže da u tovu u EU koriste genetski modifikovanu hranu ,što tov čini jeftinijim. -Kod nas je takva hrana zabranjena, piliće hranimo domaćim sirovinama, čije su cene u proteklih godinu dana višestruko uvećane, što tov čine skupljim.Ali se cena pilećeg mesa sporo kreće nagore i čini proizvodnju skoro neodrživom – izjavio je Škorić.

Jedna od tovljača pilića Dragan Ješić iz Žitišta kaže da izvoz piletine na EU tržište nije u ovom trenutku dostižan za domaće farmere, ali da to ne znači da ne može biti u dogledno vreme. Ne treba, naglašava, samo vlasnici farmi da ispunjavaju EU standarda u pogledu opremljenosti objekata, držanja pilića i ishrane već i drugi u lancu proizvodnje. - Nije samo novac taj koji je potreban da bi išli u stopu sa evropskim standardima u tovu, već je potreban i međusobni dogovr učesnika u ciklusu proizvodnje – ističe Vranić.

Kao primer za to navodi, izmeću ostalih, dve stvari.

 - Prva: u Evropi je standard da u turnusu jednodnevni pilići moraju biti iz jednog jata. To znači da inkubatorske stanice moraju da nam daju jednodnevne piliće iz istog jata, a ne kao što se sada radi, da imamo pilića iz različitih jata u jednom turnusu. Druga: proizvođači hrane moraju da usklade smeše u kojima će procenti sastojaka za ishranu biti kao što su u EU. Ne mogu procenti sastojaka biti različiti već isti kod svih proizvođača.

Z. Delić