Školska godina nova, problemi stari

Poslednji protest USPRS održan je 16. juna, kada je sindikat takođe zatražio smanjenje broja učenika u razredu na 24, uvođenje pravednih platnih razreda koje kasni već šest godina, dostojanstven život i rad prosvetnih radnika i kvalitetno obrazovanje za svakog đaka. Na konferenciji za novinare održanoj 27. avgusta u Novom Sadu, potpredsednik USPR Vojvodine Joca Kopčić podsetio je na veliki štrajk 2015, kada je Vlada sa reprezentativnim sindikatima potpisala sporazum u kojem se obavezala da će od 1. januara 2016. uvesti pravedne platne razrede.

– Vlada je u međuvremenu sektorski povećavala plate, što je dovelo do velikih problema u prosveti sa stanovišta nenastavnog osoblja, pre svega tetkica, kojima država dotira razliku između osnovice od 21.000 dinara do minimalca od 32.000, što znači da će one dobijati poražavajuće nisku penziju izračunatu po osnovici – dodaje Kopčić. – Unija se već 20 godina zalaže za proporcionalnu platu u odnosu 1:3. Došli smo u situaciju da je taj odnos spao na 1 : 1,8. Ako bi bio odobren minimalac od 35.000 dinara, Vlada bi, po našim procenama, trebalo da početnu platu prosvetnog radnika postavi na 105.000 dinara.

Prema rečima predsednika USPR Vojvodine Zvonimira Jovića, pojedini sektori, kao što je zdravstvo, dobili su u više navrata znatnija povećanja nego prosvetari.

Neophodna bolja saradnja

Zvonimir Jović je zadovoljan što je uvažen njihov savet da se decentralizuju škole u kovid režimu i što je predsednica USPRS Jasna Janković imala prilike da Kriznom štabu i ministru prosvete Branku Ružiću iznese stavove Unije, među kojima i zahtev da se na početku školske godine, kao i posle dužeg odsustva, obavezno testiraju nevakcinisani, kako bi bili sigurni da su svi koji ulaze u školu zdravi. Međutim, pravi socijalni dijalog između prosvetnih partnera, i pored napora reprezentativnog sindikata, nije uspostavljen.

– Dosad smo imali tri sastanka sa Brankom Ružićem, koji je nastavio politiku prethodnog ministra, a to je da se ukine socijalni dijalog. Saznali smo da planiraju promene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, povodom čega je održan sastanak u avgustu, a nas nisu ni obavestili. Pozvali smo ih da pregovaramo o Kolektivnom ugovoru koji ističe u martu 2022. Trudimo se da uspostavimo normalu, sednemo i zajednički se dogovorimo, ne moramo u svemu da se složimo. Ali, evo, prošle su već dve nedelje otkako su obećali da će nam poslati verziju na kojoj rade i ništa – dodaje Jović.

– Nismo protiv korekcije cene minimalnog rada i smatramo da treba da bude jednaka vrednosti minimalne potrošačke korpe, ali pri tome se mora voditi računa i o ostalim kategorijama – kaže Jović. – Najlošije u javnom sektoru stoji prosveta, a zatim kultura, ostali su daleko ispred nas.

Pošto sa državom pregovori nisu bili uspešni, dodaje Jović, radi ostvarivanja svojih prava – naknada za topli obrok i regres, neiskazanih u minimalnoj ceni rada, i dodatka zaposlenima koji rade po individualnom obrazovnom planu (IOP) – morali su da se obrate sudovima.

Loš protok informacija

Prvobitno najavljen za početak marta 2021. godine kao savršeno sredstvo za praćenje ishoda i pravaca obrazovanja, Jednistveni informacioni sistem prosvete proradio je tek 24. jula. I to ne bi bio toliki problem da prethodni IS „Dositej” nije ugašen od Nove godine, što je sprečilo zaposlene da ostvare svoja prava, imajući u vidu da se raspisivanje konkursa na neodređeno i postupci preuzimanja tehnoloških viškova ne dešavaju samo u septembru ili oktobru, već tokom cele kalendarske godine.

– Ima mnogo problema sa novim informacionim sistemom, a jedan je: ako pogrešite, nema ispravke. Tako su prve liste, koje su se pojavile u avgustu, pune grešaka – kaže Zvonimir Jović, koji je i član zrenjaninske radne grupe koja se bavi raspodelom tehnoloških viškova, odnosno prelaskom kolega iz jedne u drugu školu. – Kada unosite podatke pa hoćete da snimite, to predugo traje i na kraju pukne veza. Očigledno nije dobro projektovan niti predviđen za veliki broj korisnika istovremeno, tačnije za 1.700 škola.

– Trenutno u Vojvodini naš sindikat vodi 500 sporova u vezi sa toplim obrokom i regresom, a počele su da stižu i prvostepene presude. U drugom postupku, koji se odnosi na IOP, dobili smo petnaestak presuda. Ali kako naša država rešava problem? Da ne bi plaćala to što gubi na sudu, promenila je uredbu o koeficijentima i ukinula pomenuti dodatak. Imamo još dva probna spora u vezi sa učiteljicama, koje su radile praktično tri smene: od prvog do četvrtog časa sa jednom grupom učenika koji redovno idu u školu, od petog do sedmog sa drugom, a posle toga pet-šest časova sa decom koja prate onlajn nastavu – napominje Jović.

Kako ističe, sindikat ne odustaje ni od toga da sva deca imaju pravo na školovanje pod jednakim uslovima, niti od smanjenja brojnosti u odeljenju.

– U Beogradu će đacima biti podeljeni tableti, a pitam se šta je sa ostatkom države. Ne treba zaboraviti da su pandemijsku školsku godinu izneli roditelji, koji su morali da obezbede i internet i računare, jednako kao prosvetni radnici, a zamislite prosvetarski bračni par sa troje školske dece. Pandemija je pokazala koliko smo u pravu kada tražimo manji broj učenika u odeljenju, jer da je taj uslov ispunjen, ne bismo morali da ih delimo na dve grupe. U proteklih godinu i po dana nismo imali socijalizaciju dece, pa se dešavalo da se, posebno u prvom razredu srednje škole, dve grupe đaka iz istog razreda praktično ne poznaju. I evropski standardi pokazuju da manja odeljenja povećavaju kvalitet nastave, jer se više pažnje posvećuje pojedincu, a tako bismo rešili i problem tehnoloških viškova. Unija je tim povodom pokrenula onlajn peticiju i dosad sakupila preko 8.000 potpisa – napomenuo je Jović i pozvao decu stariju od 16 godina, njihove roditelje i prosvetne radnike da ih podrže u tome.

S. Milačić