Volnijev herbarijum – ekskluzivitet na izložbi u Muzeju Vojvodine

Šest presovanih primeraka vinove loze, gajenih na području Fruške gore pre dve stotine godina, iz ampelografske kolekcije Volnijevog herbarijuma, starog 224 godine, ekskluzivno su za tu priliku izneti iz ove botaničke zbirke koja se čuva u najstarijoj srpskoj gimnaziji, i izloženi pogledima posetilaca finalnog programa izložbe koja je od 13. maja svedočila pre svega o kulturnom blagu škole. Izloženi presovani listovi slankamenke, crnog grašca, malvazije, kadarke, crne ranke i smederevke samo su deo vredne ampelografske kolekcije od, po svoj prilici više od 50 uzoraka različitih sorti, koja je dugo bila i izvan vidokruga stručnjaka.

Po rečima načnog saradnika na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Milice Rat, kolekcija vinove loze koja se nalazi u njemu, druga je najstarija zbirka te vrste u svetu. Starija od nje samo je ona nastala u Španiji između 1804. i 1805. godine. 

- Deo Volnijevog herbarijuma koji sadrži listove vinove loze i grozdove, a 35 odsto tog materijala ima i bobice grožđa, nastao je od 1812. do 1824. Ona je do sada bila nepoznata i kao takva zaturena  u kutijama, daleko i od očiju ljudi koji su proučavali herbarijum. Srećna okolnost je da su u Karlovačkoj gimnaziji postojali savršen prostor i mikroklima zahvaljujući kojima su biljke  sačuvane do danas. Veliki broj sorti koji se danas pominju u Srbiji kao stare značajne sorte, nalazi se u herbarijumu. Interesantan je podatak da smo našli barem 20 koje su danas gotovo nepoznate i o njoma malo znamo – rekla je Milica Rat.

Ona je naglasila da je reč o neprocenjivom ampelografskom blagu, koje nauka tek treba da obradi i klasifikuje. Razlog više zbog kog je ona interesantna za enologiju jeste činjenica da su to uzorci vinove loze sa ovog podneblja pre pojave filoksere koja je uništila sve zasade.

- Na nama je da u narednom periodu otkrijemo i da savremenim metodama, morfološkim i molekularnim, pokažemo da vinogorje Fruške gore ima potencijal. Na osnovu herbarijuma možemo da kažemo šta je kod nas raslo i koje su to naše autohtone sorte. Niko u regionu nema ovako star herbarijum. Imaju u Hrvatskoj, ali je mlađi čak stotinu godina od našeg. U Mađarskoj, poznatoj vinskoj zemlji nemaju ovako nešto. Imamo priliku da naučno dokažemo teze i stanemo svima njima na crtu, kao i da sve ono vreme koje smo izgubili u prethodnim decenijama, nadoknadimo zahvaljujući herbarijumu. Mnogo toga o herbarijumu ne znamo, ali na nama je da istražimo.

Zaštićen spomenik prirode

Slovak Andrej Volni je na poziv mitropolita Stefana Stratimirovića postao profesor, a potom i direktor novoosnovane Karlovačke gimnazije (1791). Sa učenicima je obilazio terene Fruške gore i sakupljao biljke i tako je nastao herbarijum koji se sastojao od tri sveske, od kojih je svaka imala sto biljaka.

Prva centurija (Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentium) je završena 1797. godine. Naziv druge centurije nije poznat i ona je u potpunosti uništena za vreme Drugog svetskog rata. Treća centurija (Index systematicus plantarum Florae Sirmiensis) je završena 1801. godine. Prva i treća  se i danas čuvaju u Karlovačkoj gimnaziji. Volnijev  herbarijum se smatra izuzetno vrednim doprinosom botanici i zaštićen je spomenik prirode.

U njemu se pored sorti vinove loze kojih više nema na ovim prostorima, mogu naći i drugi primerci iščezlih biljaka.

Među izloženim sortama te večeri bio je i grašac crni. Ime koje se poslednjih godina mnogo pominje u svetu vinara i vinogradara i polako potiskuje nakon Drugog svetskog rata prihvaćen naziv za tu sortu -italijanski rizling, s tom razlikom što ovaj ima pridev crni. Kako je rekla Milica Rat, taj pridev dokaz je da u nauci ništa nije lako, i nameće zadatak stručnjacima da otkriju o čemu se tačno radi.

- Izdvojili smo za ovu priliku grašac jer je značajan kao sorta koju želimo da potvrdimo kao autohtonu na ovom, širem regionu Fruške gore i Panonske nizije -  kazala je Milica Rat. – Za istoriju vinarstva na ovim prostorima značajan je i pronalazak malvazije u Volnijevom herbarijumu, koju danas znamo kao tipičnu mediteransku sortu, a koja se, sva je prilika, gajila u prošlosti na Fruškoj gori. Veče, u čijem centru pažnje su bili primerci vinove loze stari više od dva veka, otpočelo je predavanjem predsednice Vinske akademije Srbije Ljubice Radan o stvorenim i lokalnim sorti vinove loze sa Fruške gore, a završilo degustacijom vina iz pet karlovačkih vinarija - Kosović, Veritas, Živanović, Đurđić i Bajilo.

Zorica Milosavljević