Slikaru Velimiru Matejiću iz Krivaje mnogo je pomogla tetka Desanka Maksimović

Matejić na Krivaji živi jedanaestu godinu, gde se obreo pošto nije imao novca da stan kupi u Beogradu, kada je prethodni morao prodati pa je lep komfor našao u živopisnom mestu na severu Bačke.

- Pored stana kupljenog po daleko pristupačnijoj ceni nego u prestonici, na Krivaji sam pride dobio lepo jezero, prekrasnu šumu i reku. Najkraće rečeno, odabrao sam idealno mesto za kreativce, ljude koji stvaraju, bez obzira na godine. Čak, tu vrstu razgovora o godinama ne volim. Godine su godine, a u meni je niz različitih perioda životne dobi akumuliran. U meni čuči i mladić od dvadesetak godina i možda upravo on uz veliko životno iskustvo stvara crteže i slike. Svako stvaralačko doba je izazovno, motivi su različiti, ali želja da se stvara postoji, pogotovo što slikari dugo žive i stvaraoci ostaju do kraja života. Za to sam da umetnost bude na prvom mestu, uz znanje i sve one vrline što krase čoveka  - kaže Matejić.

Velimir Matejić je bio profesor biologije u prestižnoj Zemunskoj gimnaziji, školi u kojoj su učili mnogi poznati ljudi, pa i oni iz političkog vrha Srbije. Smatra da je pored prosvetarske karijere uspeo da ostvari i još ostvaruje umetničke snove.

- Ljubav prema slikarstvu se rađa, mora majka da je rodi ne samo kod slikara nego i kod pesnika i svih umetnika. Pojavila se već u ranom detinjstvu, pa je posle samo nastavila dalje da se razvija, iako sam se bavio drugom profesijom, opstala je do današnjih dana. Paralelno sa prosvetarskim pozivom sam crtao grafike i davno bio primljen u Udruženje likovnih umetnika Srbije, u grafičku sekciju. Intenzivno sam se bavio grafikom, pa vremenom prešao i na slikanje uljem na platnu i drugim materijalima - priča Matejić.

Žitelji u Krivaji su ga srdačno prihvatili, zato što, kako kaže, oduvek je mogao i sa običnim narodom, ali i sa akademicima koji su često dolazili u kuću njegove tetke Desanke Maksimović.

- Dobro sam se uklopio među žitelje Krivaje, međutim, naravno da mi u nekim trenucima nedostaje Beograd gde ima galerija, pozorišta i drugih institucija kulture kojih u selu nema, pa su mi ostale knjige, televizija, slikanje i druženje sa ljudima. Inspiracije i motiva ima na Krivaji, ali dosta vremena sam ranije provodio i u Parizu, gde sam i potrošio pare koje sam imao, pa posle nisam mogao da opstanem u Beogradu. Atelje tamo nisam tražio, a u Krivaji mi je široko polje i za život i za stvaralaštvo - uverava Matejić.

Na kurseve slikarstva išao je u Šumatovačkoj ulici u Beogradu, u vreme kada ih je pohađao i čuveni slikar Ljubomir Ljuba Popović (1934-2016) i drugi umetnici, a sa Ljubom se družio i u Parizu, gde je  je u više navrata odlazio u Site, svake druge-treće godine boravio i slikao po dva meseca.

- Sa Ljubom Popovićem sam se sretao u vojsci, a i kasnije smo se družili i u Parizu, kada je postao poznati slikar - napominje Velimir Matejić. - Moja tetka Desanka Maksimović je dosta uticala da se posvetim slikartsvu. Ona me je odvela kod poznate slikarke Lize Križanić (1905-1982), supruge karikaturiste i slikara Pjera Križanića, gde su dolazili profesori likovne akademije i akademije primenjenih umetnosti, tako da sam i tu potkradao zanat. Svi su bili vrlo ljubazni i podučavali su me. Tetka Desanka kao velika pesnikinja bila je dragocena ne samo za mene nego za sve sestriće i sestričine. Bilo nas je osmoro, a ona nije imala dece, tako da nam je praktično bila druga majka. Mnogo je učinila za sve nas na različite načine. Meni je posebno bila značajna podrška jer sam se jedini opredelio za umetničko stvaralaštvo, dok su ostali imali neka druga interesovanja i zanimanja - otkriva Velimir Matejić.

Grafike i slike Matejić je izlagao na preko 400 grupnih i više od stotinu samostalnih izložbi, na kojima je imao šta da pokaže. Deo opusa je predstavio na izložbi u severnobanatskom selu Podlokanj, povodom veka postojanja ovog mesta, zahvaljujući saradnji sa poznatim kolekcionarom umetnina Milivojem Batom Klepićem, u čijoj zbirci i galerijskoj postavci je koncentrisano dosta ostvarenja istaknutih slikara i vajara.

- Bata Klepić i ja smo se upoznali u vreme kada je tetka Desanka Maksimović umrla i ostavila nam u nasleđe dosta vrednih slika. Upoznavanje sa Klepićem nam je značajno jer je otkupio te slike u vreme kada nam je bilo jako teško, a novac od prodatih slika nam je dobro došao jer smo zahvaljujući tome preživljavali u vreme velike inflacije. U Batu Klepića verujem, baš kao i mnogi slikari, jer poznaje i poštuje umetničko stvaralaštvo - naglašava Matejić.

M. Mitrović