Poverioci fabrike u Kumanu moraće da budu strpljivi: Utvrđuje se koliko tačno vredi „Biser”

Iako je stečaj u „Biseru” otvoren još 2017, tek u aprilu ove godine Vrhovni kasacioni sud doneo je presudu kojom su vredne nekretnine ovog preduzeća vraćene u stečajnu masu. Ta presuda daje nadu poveriocima da će nakon prodaje uspeti da namire bar deo svojih potraživanja.

Koliko tačno vredi nepokretna imovina „Bisera” odrediće zvanični procenitelji koje, nakon objavljenog poziva, odaberu stečajni organi. „Biser” bi trebalo da se u nekom narednom periodu proda kao jedinstvena celina, a u pozivu proceniteljskim kućama stoji da bi procena trebalo da dovede do najcelishodnije i najbolje prodaje, kako bi se što veći broj poverilaca i u što većem procentu namirio.

Iako je bankrotiralo, ovo preduzeće ima vredne nekretnine. Likvidaciona vrednost građevinskih objekata „Bisera” utvrđena je na 75 miliona dinara, a tu treba dodati i zemljište vredno četiri miliona, kao i opremu, čija je likvidaciona vrednost procenjena na 1,4 miliona dinara.

Stečajna upravnica Ružica Mikloš je pokušala da zaštiti imovinu za koju se nije znalo da li je pod hipotekom, a ako jeste, da li je hipoteka stavljena u skladu sa zakonom, i to promenom brava na svim objektima „Bisera”. Brave su promenjene 7. aprila, a kad je došla na popis, Ružica Mikloš imala je šta da vidi - bile su razvaljene, katanci poskidani, a vrata izvaljena. Da li je nešto nestalo, to se nikad možda neće ni ustanoviti, jer nema ni inventarnih lista.

„Biser” iz Kumana je, dok nisu počeli problemi u poslovanju i vlasničkoj transformaciji, bio lider u izradi proizvoda za kućnu hemiju i zapošljavao je više od 100 radnika. Posle loše privatizacije, firma je zapala u velike probleme da bi se našla u stečaju, nakon jednog neuspešnog pokušaja spašavanja preko unapred pripremljenog plana reorganizacije, krajem marta 2017. godine. Ni prvo ni poslednje preduzeće koje je tako završilo, ali je u ovom slučaju pravna i svaka druga situacija bila toliko komplikovana da bi se moglo reći da se stečajna upravnica Ružica Mikloš susrela sa pravom hajdučijom.

Prema izveštaju koji je Mikloš svojevremeno predala Privrednom sudu u Zrenjaninu, vlasnici preduzeća su bili povezana lica „Marko” DOO iz Novog Sada i „Marko Biser” iz Kumana, ali i mnogo malih vlasnika koji ukupno imaju ispod jedan odsto akcija. U jednom trenutku izvršni poverilac „Bisera” – „Inter hemikal” iz Beograda, preuzeo je upravljanje preduzećem, ali novopostavljeni direktor Dragan Jović nikada nije uspeo da preuzme dokumentaciju od svog prethodnika Žarka Novakovića. Do dokumentacije nije uspela da dođe ni stečajna upravnica, jer finansijski izveštaj za 2016. godinu nije predat Agenciji za privredne registre. U preduzeću je na dan stečaja bilo zaposleno jedno lice – bivši direktor Žarko Novaković. Njemu je otkaz poslat poštom.  

Ž. Balaban