Повериоци фабрике у Куману мораће да буду стрпљиви: Утврђује се колико тачно вреди „Бисер”

Иако је стечај у „Бисеру” отворен још 2017, тек у априлу ове године Врховни касациони суд донео је пресуду којом су вредне некретнине овог предузећа враћене у стечајну масу. Та пресуда даје наду повериоцима да ће након продаје успети да намире бар део својих потраживања.

Колико тачно вреди непокретна имовина „Бисера” одредиће званични проценитељи које, након објављеног позива, одаберу стечајни органи. „Бисер” би требало да се у неком наредном периоду прода као јединствена целина, а у позиву проценитељским кућама стоји да би процена требало да доведе до најцелисходније и најбоље продаје, како би се што већи број поверилаца и у што већем проценту намирио.

Иако је банкротирало, ово предузеће има вредне некретнине. Ликвидациона вредност грађевинских објеката „Бисера” утврђена је на 75 милиона динара, а ту треба додати и земљиште вредно четири милиона, као и опрему, чија је ликвидациона вредност процењена на 1,4 милиона динара.

Стечајна управница Ружица Миклош је покушала да заштити имовину за коју се није знало да ли је под хипотеком, а ако јесте, да ли је хипотека стављена у складу са законом, и то променом брава на свим објектима „Бисера”. Браве су промењене 7. априла, а кад је дошла на попис, Ружица Миклош имала је шта да види - биле су разваљене, катанци поскидани, а врата изваљена. Да ли је нешто нестало, то се никад можда неће ни установити, јер нема ни инвентарних листа.

„Бисер” из Кумана је, док нису почели проблеми у пословању и власничкој трансформацији, био лидер у изради производа за кућну хемију и запошљавао је више од 100 радника. После лоше приватизације, фирма је запала у велике проблеме да би се нашла у стечају, након једног неуспешног покушаја спашавања преко унапред припремљеног плана реорганизације, крајем марта 2017. године. Ни прво ни последње предузеће које је тако завршило, али је у овом случају правна и свака друга ситуација била толико компликована да би се могло рећи да се стечајна управница Ружица Миклош сусрела са правом хајдучијом.

Према извештају који је Миклош својевремено предала Привредном суду у Зрењанину, власници предузећа су били повезана лица „Марко” ДОО из Новог Сада и „Марко Бисер” из Кумана, али и много малих власника који укупно имају испод један одсто акција. У једном тренутку извршни поверилац „Бисера” – „Интер хемикал” из Београда, преузео је управљање предузећем, али новопостављени директор Драган Јовић никада није успео да преузме документацију од свог prеthodnika Жарка Новаковића. До документације није успела да дође ни стечајна управница, јер финансијски извештај за 2016. годину није предат Агенцији за привредне регистре. У предузећу је на дан стечаја било запослено једно лице – бивши директор Жарко Новаковић. Њему је отказ послат поштом.  

Ж. Балабан