Berba virdžinije u gazdinstvu Vladisavljevića iz Kuzmina

U uzgoj „virdžinije“ Vladisavljevići su ušli 2000. godine koja baš i nije bila najpovoljnija i rasadili duvan na tri hektara, tako da su odmah iskusili da nema ni govora o lakoj lovi, nego da je neophodno ulagati puno truda, ali su te prve godine bolje prošli od prijatelja koji ih je nagovorio da uđu u duvansku priču.

- Iz godine u godinu smo povećavali površine pod duvanom i broj sušara, a kada se sin oženio i opredelio da ostane seljak, proizvodnju smo povećali na oko 40 hektara i za sušenje lista „viryinije“ u vreme berbe u funkciji imamo 16 sušara - sumira potencijal Ivan Vladisavljević, čije gazdistvo spada među najveće proizvođače duvana u Sremu, gde svoj doprinos daje njegova supruga Mirjana, sin Mihailo i snaja Jovana podižu dvoje unučadi, a svi zajedno obrađujući 90 hektara zemlje, gde je najzastupljeniji duvan, a kukuruz, pšenica i soja zastupljeni su zbog plodoreda. 

Ove sezone berba „virdžinije“ u gazdinstvu Vladisavljević krenula je 29. juna i odvijaće se punom parom sve do prvih mrazeva.

- Duvan voli velike temperature i vlagu, a pošto smo sa tifonima mesec dana bez prekida zalivali oko 90 posto površina, očekujemo da će ovogodišnja berba biti dobra i da će se trud isplatiti jer je duvan pefektan. Za berbu duvana potrebno je dosta radne snage, tako da je svakodnevno u dve ekipe angažovano je 26 berača, plus osmoro na ispakivanju lista, znači dok traje berba posla ima za 34 radnika, a kada se zalamaju cvetovi plus radi još 15 do 20 ljudi. Kako sada stvari stoje možda ove sezone nećemo ni stići da sve uberemo, jer je duvan dobro rodio. Do sada smo postizali prinos od 2.500 do 2.800 kilograma suvog lista po hektaru, a ove sezone bi prinos trebao da bude veći. Iako je ova godina ekstremno sušna, zahvaljujući navodnjavanju imaćemo odličan rod - konstatuje Ivan Vladisavljević, podsetivši da je dve sezone imao tako dobar i kvalitetan rod, kakav će retko ko ikada dostići.

Uz velike troškove ulaganja u proizvodnju, koja kreće u martu kada se pod plastenicima zaseje rasad, pa rasađuje krajem aprila i početkom maja, kasnije u negu i zaštitu useva, velika stavka je trošak za radnu snagu angažovanu u berbi. Vladisavljević objašnjava da je u vreme rasađivanja ove sezone vreme pogodovalo, bilo je i dovoljno kiše, tako da je proleće pogodovalo, pogotovo što duvan u ranoj fazi duvan ne zahteva previše vlage. Dovoljno je da se rasad primi i ukoreni, pa je nakon 15-20 dana poželjna dobra kiša i kasnije ako nema dovoljno padavina, pogoduje mu navodnjavanje. 

Sezonske radne snage nema dovoljno u selu pa su angažovani sezonci iz Bujanovca, a Vladisavljević napominje da je zbog nedostataka radne snage pre tri godine za berbu kupio dva kombajna u Italiji. Mašinska berba lista „virdžinije“ nije se u ataru Kuzmina pokazala kao srećno rešenje, jer prve godine usev polegao zbog oluje na svih 45 hektara.

- Posle neuspelog pokušaja mašinske berbe tri sezone, odustali smo. Pokazalo se da u našim uslovima kombajni ne mogu da odmene vredne ruke radnika, pogotovo što otkupljivač duvana kompanija JTI traži kvalitet, koji se berbom kombajnima ne može postići. Duvan koji proizvodimo za kompaniju JTI je izvozna roba i mora da bude što boljeg kvaliteta. Sve je išlo u prilog ručne berbe, tako da smo kombajne prodali, pa nas  angažovanje sezonske radne snage za ručno branje na sadašnji obim proizvodnje staje godišnje 60 do 80 hiljada evra - ispričao je domaćin iz Kuzmina.

Vladisavljević ističe da im senćanska Fabrika duvana JTI pruža maksimalnu finansijsku, stručnu i logističku podršku, sve u cilju učvršćivanja dugoročne saradnje i postizanje proizvodnje kvalitetnog duvana, odnosno obostrane ekonomske isplativosti. 

- Saradnja je korektna, od ugovaranja proizvodnje do otkupa i uredne isplate, a i cenovno kompanija JTI je najjača od svih ostalih otkupljivača duvana. Zbog korektnih odnosa i vidimo perspektivu u proizvodnji duvana, koja je najprofitabilnija u odnosu na ratarske kulture, pa i povrtarstvo i voćarstvo,  ali zahteva mnogo više radne snage. Mislim da su proizvođači duvana potcenjeni u odnosu na malinare i neke druge, koji mogu da se pobune i postignu povoljnije cene - napominje Vladisavljević.

Sušenje duvana takođe je veliki trošak, jer se ubrani listovi „virdžinije“ suše u sušarama za koje se kao energent koristi pelet. Vladisavljevići za sušenje lista u sezoni utroše 220 tona peleta! 

- Zarade u proizvodnji duvana ima, posebno kada imaš izuzetno kvalitetan duvan, zato se i trudimo da ostvarimo proizvodnju što kvalitetnijeg lista. Računica je pozitivna, ali bi zarada morala biti i veća, imajući u vidu velika ulaganja, uloženi trud i rizik. Sa ovakvom proizvodnjom, da sam recimo u Italiji, imao bi daleko bolje efekte, u šta sam se uverio obilazeći tamošnje proizvođače, koji od države imaju i subvencije, dok kod nas mi proizvođači duvana smo „trinaesto prase“. Država se prema nama odnosi maćehinski, uzima od duvana u buyet veliki novac preko akciza, nama kroz subvencije ne daje ni dinar, a od nas zahtevaju prijavu sezonskih radnika. I što je još gore, kada odeš u banku pa kažeš da proizvodiš duvan, odbijaju da daju kredit - ukazuje Vladisavljević.

Kod obezbeđivanja sezonske radne snage, njihovo prijavljivanje donosi dodatne poteškoće, jer oni koji dolaze sa juga Srbije ne pristaju na prijavu, zato što onda gube socijalnu pomoć. U branje lista se na njivu kreće rano u četiri sata, posao se počinje u svitanje pa se ubiranje lista završava do osam-devet ujutro. Kod Vladisavljevića se dnevno ubere lista za dve do tri sušare, a pošto raspolažu sa dovoljno sušara nema zastoja. Dnevnica za branje duvana je 2.300 dinara za žene, za muškarce 2.700 do 3.000 pošto oni imaju sat vremena duže posla na istovaru ramova u sušare. Ako neko hoće da radi, posla u vreme berbe duvana ima. Vredniji muškarci mogu da zarade i više, uz nekoliko sati dodatnog posla dnevnica im dostigne i 7.000 dinara, a žene koje posle branja lista dodatno nastave da rade na ispakivanju lista iz sušara i njegovom klasiranju zarađuju i do 5.000 dinara.

- Usko smo se specijalizovali za proizvodnju duvana, imamo sve mašine i opremu za kvalitetan rad. Šteta je to ne koristiti na najbolji način, a i ide nam ovaj posao od ruke. U selu nema mnogo proizvođača duvana, svega sedam gazdinstava za fabrike iz Sente i Čoke, ali to je dovoljno imajući u vidu koliko ima radne snage. Ranije, dok nismo počeli proizvodnju duvana svaštarilo se, radili smo i usluge mehanizacijom, pokušavali i u stočarstvu sa 35 krmača, držali krave muzare i tovili junad, ali je duvan prevagnuo, jer se nije moglo na više frontova. U duvan ulažemo i dušu i srce, pa kada na ovako lošoj godini imamo dobar rod mora se isplatiti - uverava Ivan Vladisavljević.

Ivanova supruga Mirjana priseća se da su pre posvećenosti duvanu svaštarili i radili mnogo, ali da je bitno kako se ko snađe i vidi priliku da obezbeđuje egzistenciju u poljoprivredi.

- Biti gazda na njivi i u poljoprivredi uopšte, da ne radiš ništa nije moguće. Gazda mora da bude i radnik, da bi mogao da proceni koliko mogu da doprinesu drugi radnici koji se angažuju. Mi smo sami krenuli u proizvodnju duvana za koju naši roditelji nisu bili zainteresovani, jer je u to vreme duvan kao nova biljka bio u ekspanziji. Sami smo uspevali da obavljamo većinu poslova, na primer u sadnji, špartanju ili u ispakivanju duvana, što sada radi desetak ljudi. Pošto smo sve radili sami možemo da procenimo težinu posla kojim se bavimo. Radnici koji rade kod nas svi vole što i mi radimo zajedno sa njima, pa onda sve lakše ide. Možda smo još ranije, pre desetak godina, mogli značajnije povećati proizvodnju, pa bi taj pomak doneo veće efekte, jer je tada bilo više i radne snage. Mogli smo tada možda da uradimo mnogo više, ali smo se ipak plašili velikog rizika. Kada se sin Mihailo oženio, mi smo njemu u startu bili podrška, on nama  je vetar u leđa da napredujemo, da povećavamo površine pod duvanom i proizvodnju pratimo odgovarajućim brojem sušara, a dragocena je podrška koju imamo od kompanije JTI - ističe Mirjana Vladisavljević.   

Milorad Mitrović