Pre Japana sve u znaku Egipta i „Aide”

- Konkurs za program razmene „Kizuna“ je otvoren oko četiri godine, od kako je Novi Sad postao kandidat za EPK. Japanci, kao nacija, žele da se otvore malo više prema Evropi, jer su bili dosta zatvoreni, i da uspostave kontakt sa umetnicima iz gradova koji su kandidati za EPK, što im omogućuje agencija „EU – Japan fest“ Tako je u ove četiri godine i Novi Sad dobio tu priliku. Oni finansiraju deo tog putovanja svim umetnicima koji su zainteresovani za njihovu kulturu, takođe i da prezentuju i svoju kulturu, tako da sam ja to videla baš kao divnu priliku i za mene kao umetnika, i kao pojedinca. Jer, Japan me je zaista oduvek privlačio, uopšte Istok i njihova filozofija mi je uvek bila interesantna, tako da sam ovo videla kao šansu da odem tamo, i da pokušam da prezentujem prvo svoj grad, pa zemlju, i da saznam nešto više o njihovoj kulturi – kaže za naš list Jelena Končar.

Uslov konkursa je bio da postoji ubedljiva ideja, odnosno, kako objašnjava Jelena Končar, da se jasno predstavi koja je misija onog ko ide tamo, i zbog čega želi da ide.

– Sasvim prirodno se nametnula ideja da tamo prezentujem srpsku muziku, odnosno srpske kompozitore, i s obzirom da ja dolazim iz sveta opere, najbliža tome je solo pesma. Tako sam se odlučila za to, odnosno srpsku solo pesmu i njen razvoj kroz vekove. Zapravo, ne bi bio obuhvaćen neki dug period, nego bih počela, recimo, od Isidora Bajića, koji je najznačajnija muzička figura u Novom Sadu, i u Vojvodini. Pored toga što je kompozitor, on je i učitelj i pedagog, osnivač muzičke škole u Novom Sadu, koja danas nosi njegovo ime, tako da bih volela da o njemu nešto i kažem, da održim predavanje, uz koncert. Pa tako i o, recimo, Miloju Milojeviću, i svim onim kompozitorima koji su došli kasnije, i koji su zapravo razvili srpsku solo pesmu, pa do dana današnjeg, da predstavim neke savremene kompozitore. Jako mi je stalo da pokažem taj razvoj od 19. veka, kada je srpska solo pesma uglavnom bila pisana po uzoru na stare narodne srpske pesme. Po tim motivima su komponovane pesme. Želela bih da prikažem taj razvoj, do Milojevića koji je prvi od svih naših kompozitora podigao na viši nivo tu tehniku komponovanja, zapravo posle njega i Konjovića i Despića, pa do današnjih dana, i Aleksandre Vrebalov. Nisam sa njom još stigla ni da razgovaram, da bih želela da je kao Novosađanku obavezno uvrstim u taj program, i da tako upoznam japansku publiku sa srpskom solo pesmom i njenim razvojem – pominje Jelena Končar.

Budući da tokom korone nije bilo mnogo prilika za nastup, mada je Jelena Končar bila jedna od angažovanijih u tom periodu, Novosađanima je dolazila da peva i pod balkone, ona potvrđuje da u ovaj ambiciozni program ulazi sa baš velikim entuzijazmom. Prvobitni plan je bio da za jesen pripremi ovaj program i ode u Japan, ali Jelena Končar navodi da verovatno zbog korone nije realno da se tada putuje, već da se sve odloži za proleće, a do tada će imati dovoljno vremena da pripremi sve kako treba. Korona je još više doprinela tome da se u poslednjem trenutku dogovaraju neke stvari, pa se tako ispostavilo i da će veliki projekat SNP-a, grandiozna Verdijeva „Aida“, otvoriti novu sezonu ranije nego što je prvobitno bilo planirano. Zato je i Jelena Končar od juna veoma angažovana u pripremi ovog spektakla, kojim će sezona biti otvorena još 15. septembra.

- To je razlog zbog kojeg ne mogu da se bavim ničim drugim pre tog vremena, a koncept i program koji sam osmislila za Japan, zahteva stvarno temeljnu pripremu, konsultacije sa nekim muzikologom, i uopšte, pažljivo biranje programa. Ono što je izvesno je da bih izabrala japanskog pijanistu, jer bi tada imali neku posebnu saradnju, i priliku da se neki njihov umetnik upozna sa našom muzikom – dodaje Jelena Končar.

Trenutno je pauza u probama „Aide“, koje su se u junu odvijale gotovo u „rudarskim“ uslovima, na 40 stepeni, kada je preko 120 učesnika u svakom trenutku bilo na sceni, ali od 16. avgusta ponovo kreću, u još žešćem tempu, i u kostimima, uz nadu da će vrućine bar malo popustiti.

- “Aidu” ćemo 15.septembra izvesti na otvorenom i to će biti zaista jedan veliki spektakl. Predstavu radi tim koji se već pokazao kao vrlo uspešan, Aleksandar Nikolić režira, dirigent se još ne zna, ali pripremamo se sa Andreom Solinasom, koji je radio i prethodna tri projekta, „Fausta“, „Rigoleta“ i „Pepeljugu“, tako da zaista s te muzičke strane ne možemo biti bolje pripremljeni. Planirano je da se „Aida“ izvede na prostoru ispred kasarne na Tranyamentu, za koji kažu da je dobar za ovaj spektakl.

Tako će nova sezona i Jeleni Končar početi u znaku ovog ogromnog projekta, nakon pauze koju je iznudila pandemija.

- Mogu reći da sam tokom pandemije korone zaista radila punom parom, čak možda i više nego u nekim drugim okolnostima. Jako sam srećna zbog toga, gledajući situaciju u svetu i moje kolege iz sveta, koji su zaista bili potpuno bez posla, i zatvoreni u kućama. Nije to bila neka moja inicijativa, ali valjda se u životu uvek dese stvari kojima stremiš. Jer, ja sam strašno želela da se nekako aktiviramo po tom pitanju, nisam nikoga kontaktirala sa tom idejom, već sam  gledala šta rade u drugim zemljama, njihove nastupe na trgovima, i sve me je to punilo nekim optimizmom da će se možda to desiti i kod nas. I gle, čuda su moguća, zaista smo jedni od retkih u svetu koji su na taj način radili tokom korone. Jako sam ponosna na svoj teatar, uopšte na celokupnu organizaciju, jer su se zaista pokazali kao sjajno organizovani.  Pružili smo ljudima baš lepe trenutke, u ovo vreme kada su svi u depresiji. Nikad neću zaboraviti taj cvet koji mi je bačen, to je bilo baš dirljivo, uopšte ti stariji ljudi, koji možda dugo nisu bili u pozorištu, ali su toliko lepo reagovali. Toliko su bili srećni, i ta muškatla koja mi je pala sa balkona je nezaboravna uspomena, zaista divna. To je ta vrsta stvari koja se desi slučajno, neočekivano, a pamti se ceo život - priseća se Jelena Končar.

Kakva će biti naredna sezona, vrlo je nezahvalno bilo šta reći, dodaje Jelena Končar, jer sve još uvek zavisi od zdravstvene situacije vezane za koronu. Izvesno je da će biti predstava iz tekućeg repertoara, i tematskih koncerata koji su započeti prošle godine.

- Mislim da se ove sezone neće ništa značajno desiti kao što je „Aida“. Možda nešto kamernog tipa i u manjem sastavu, a sa ovoliko učesnika se sigurno više ništa neće desiti cele sezone, jer ovo je ogroman projekat, za koji je angažovan dodatni hor od skoro 30 članova, i orkestar koji je mnogo veći nego u nekim drugim operama, tako da su to zaista veliki troškovi i za SNP, ali je i poduhvat koji nismo imali odavno, a da ne kažem sada u koroni, kada svi gledaju da skrešu budžet i da maksimalno uštede. Evo, mi se opet razlikujemo u tome, i, uprkos koroni, imamo najskuplju predstavu u poslednjih nekoliko godina. Ne verujem da je ova produkcija mnogo skuplja od prethodnih, ali čini je tim koji ima jako dobre ideje, tako da to sve izgleda izuzetno dobro i mnogo maštovito, za mnogo manje novca. Zapravo, i to je napredak. Generalno je novca sve manje, ne samo kod nas nego i u svetu, i što je najgore, ne troši se za umetnost, tako da smo mi prinuđeni da se snađemo, da sa malo novca napravimo mnogo, i to nam baš polazi za rukom, tako da ćemo u tom pravcu nastaviti sigurno – napominje Jelena Končar.

          N. Pejčić