U poslednjih pet i po godina 31 nesreća od struje na prugama

Istakao je da polovina od ukupnog broja poginulih i povređenih od 2016. jesu mladi, uglavnom tinejdžeri starosti 14, 15 i 16 godina.



Stanisavljević je istakao da su poslednji slučajevi koji su se dogodili u Rumi, gde je strujni udar usmrtio dečaka, i u Paraćinu, koji je od strujnog udara zadobio ozbiljne opekotine, dva od ukupno pet koliko ih je bilo ove godine.



Naglasio je da IŽS često apeluje i upozorava da je penjanje po vagonima, ali i hodanje po šinama opasno i da se može završiti smrću ili teškim opekotinama.



Ukazao je da se uglavnom mladi penju na teretne vagone, jer su pristupačniji zbog stepenica, i to čine iz dva razloga - ili da bi se dokazali pred društvom ili da bi napravili selfi.



Objasnio je i da u nekim situacijama nije neophodno da se popnu na vagon, već je dovoljno da upadnu u strujno kolo koje je udaljeno i po pet ili šest metara od kablova i zadobiju teške opekotine od struje.



Stanisavljević je kazao da kroz kablove protiče struja snage 25.000 volti.



Kaže da se sa tim problemom ne suočavaju samo srpske železnice već da je to globalni problem.



Govoreći o rešenjima, Stanisavljević je objasnio da je nemoguće ograditi tri i po hiljade kilometara pruga u Srbiji, kao i da je teško isključiti struju, jer među vagonima ima onih koji čekaju na saobraćaj.



Najbolje rešenje, ističe Stanisavljević, jeste edukacija mladih i informisanje o opasnosti strujnog kola.



"Sve naše železničke stanice imaju okačena upozorenja, da nije dozvoljeno kretanje po pruzi, ali i mediji nas podržavaju i stalno prenose naša upozorenja i apele o opasnosti strujnog kola kako bi se sprečili tragični slučajevi", rekao je Stanisavljević.



Dodao je i da su predavači IŽS obišli veliki broj škola kako bi upozorili uglavnom dečake od prvog do četvrog razreda.



Stanisavljević kaže da je taj problem rasprostranjen po čitavoj Srbiji, te da su se nesreće na prugama dešavale i u Šidu, Subotici, Jagodini, Rumi, Maloj Plani, Nišu...