NININE MUSTRE Mir
Da je najvažniji mir u duši, čula sam bezbroj puta tokom života. U raznim prilikama ljudi bi kao vrhunac postignuća svog života spominjali taj neki mir u duši, a opet, retko ko je mogao da tvrdi i da ga živi. Čudno je to što smo u teoriji poprilično potkovani, ali u praksi ne samo da ne živimo to što mislimo da bi trebalo da živimo, nego se ponašamo sasvim suprotno od onoga što tvrdimo da bi nam prijalo.
Pričamo o miru, poneki i svesni činjenice da jedino ako postignemo mir u sebi, možemo da očekujemo mir i u spoljašnjem svetu, a onda tražimo neka velika uzbuđenja, slušamo nemirnu, bučnu muziku, bavimo se onim aktivnostima koje nam podižu adrenalin i u stalnoj smo potrazi za nečim što će nas ispuniti raznim stanjima od kojih ni jedno nije mir.
U ovom momentu, čovečanstvo se suočava sa sobom. A to je za većinu ljudi na planeti ogroman izazov. Niko nas tome nije učio. Da pogledamo sebe i da se dobro upoznamo, da umemo da uočimo svoje ponašanje i da ga objasnimo ili da ga po potrebi predupredimo. Svi smo učeni da posmatramo ono što je spolja i one koji su oko nas, da bismo pokušali da budemo bolji od njih, ili da bismo se potrudili da ne budemo takvi, kakvi su oni.
A kakvi smo to mi? Šta mi radimo da bi nama, našoj porodici, našoj zajednici, pa na kraju i svetu kojem pripadamo, bilo bolje? Čak i kada mislimo da radimo nešto dobro za sebe, radimo to da bismo impresionirali druge, da bismo im se nametnuli, da bismo bili bolji, ili da bismo jednostavno bili prihvaćeni. Da bismo bili prihvaćeni u svetu naopakih vrednosti. Ali u momentu u kojem se čovečanstvo suočava sa sobom, ako se malo pažljivije posmatra, ima mnogo razloga za radost i optimizam.
Postoji jedna velika armija ljudi koji se ne vide na prvi pogled. Oni nisu glavna tema dnevnih tračeva, nisu u prvom planu, ne ističu se previše, niti svi znaju za njih. Oni su jednostavno pronašli svoj mir. To su oni što vam se bez razloga, nasmeše na ulici, pritrče da pomognu kada vam nešto ispadne iz torbe i spremni su na saradnju ako im se učini da na bilo koji način mogu da doprinesu nekom boljitku.
Ima ih zaista mnogo. Ja ih srećem sve više. Kao da polako počinju da se razaznaju u masi razularenih, bučnih, neurotičnih jurišnika za nekim, od strane medija i sumnjivih autoriteta nametnutim idealom sreće. Prepoznaćete ih po pogledu. Kada vam se pogledi sretnu, iz njihovih očiju viri toplina, otvorenost i prijatna ljubopitljivost.
Imate osećaj da ste se tim jednim pogledom povezali. Zapravo su se vaš unutrašnji mir i njihov unutrašnji mir tim pogledom dodirnuli i spojili. Obratite pažnju na mir u drugim ljudima, ove sa nemirom propustite, neka idu svojim putem, na koji svako ima pravo. Sklonite im se sa puta, jer taj očigledno nije i vaš, odaberite onaj na kojem srećete ljude sa toplinom u očima, a to se može samo kada i vi u sebi gajite tu toplinu proizašlu iz unurašnjeg mira. Hajde da se polako svi umirimo i da u miru i živimo.
Nina Martinović Armbruster