INTERVJU Milutin Petrović: Kao da sam snimio „Stepenice ka nebu”

Ovo ostvarenje naći će se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde će biti u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Uloge u filmu tumače Dragan Bjelogrlić, Anđela Jovanović, Katarina Radivojević, Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, Milica Gojković i Vaja Dujović. Film je rađen po scenariju Vojislava Nanovića, koji je adaptirala Milena Marković. Za scenografiju je bio zadužen Milenko Jeremić, koji je sa svojim timom za potrebe filma izgradio repliku Vranja iz 19. veka, dok je veličanstvene kostime epohe kreirala kostimografkinja Marina Medenica. Fim je nastao u produkciji This and That Productions. Beogradska publika film će moći da pogleda 24. avgusta na premijeri u Kombank dvorani.

Film “Nečista krv – greh predaka” baziran je na “izgubljenom” scenariju Vojislava Nanovića. Potom je prošao kroz adaptaciju Milene Marković, da biste ga Vi konačno režirali. Šta Vam se dopalo u Nanovićevom scenariju, a šta je sve i na koji način izmenjeno u finalnoj verziji filma?

– Osnovna ideja, glavni ključ za čitanje Borinog dela je Nanovićev. To šta je on smislio i kako je to realizovao ne bi trideset najboljih scenarista današnjice moglo da uradi. Od svih dela Bore Stankovića on je napravio jednu porodičnu sagu u kojoj su Mitke i Sofka, Tašana i Hadži Trifun, Paraputa i Efendi Mita protagonisti iste priče. Još genijalnije što je Voja uradio je što je iz Borinih dela iscedio dramsku strukturu, uzbudljiva dešavanja, obrte i spletke, što je zaista ingeniozno. Bora je pisac karaktera, slikar emocija, trpljenja i dubokih stanja njegovih likova. Takvi pisci ostavljaju utisak da su idealni za film, ali ustvari je sasvim obrnuto. Jezik kojim govori film ne podnosi stanje, emocije često vidi kao nešto dosadno, a sa druge strane "voli" tuče, ubistva, eksplozije i sve te užase kojima obiljuje celokupna svetska kinematografija. I onda Vojin genij uspeva da iz Borinih dela iskleše jedan pravi uzbudljiv film. To na primer nikada nije uspelo nikome ko se bavio dramatizacijom verovatno najvećeg pisca ikada - Dostojevskog. Eto to, ne da mi se dopalo, nego sam do dana današnjeg zabezeknut i oduševljen nadahnućem kojim je Voja rešio jednu nemoguću dramaturšku jednačinu za tri nepoznate. Milena je sve to još propustila kroz svoj svet, prevela je na današnji jezik neke stvari koje su kod Voje bile pod tepihom. A ja uglavnom uživao režirajući jedan jako dobar scenario.

Na domaćoj filmskoj sceni godinama ste poznati kao reditelj filmova sa izraženim autorskim pečatom i skromnim budžetima. Kakav je Vama bio doživljaj rada u drugačijim okolnostima – sa velikom nacionalnom temom, poznatim literarnim predloškom, istorijskom kostimografijom i scenografijom…?

– Nekada sviraš akustičnu gitaru sa usnom harmonikom oko vrata, nekada sviraš u bučnom bendu pa odvrneš pojačalo, a nekada si u prilici da diriguješ filharmonijom. Radim ovaj posao već četrsedet godina i zaista znam mnogo o "solfeđu" filmskog jezika tako da nisam imao nikakvog problema kada su počele probe sa ovakvom produkcijom. Samo sam uživao u saradnji sa vrhunskim "muzičarima". Ok, ponekad poželiš da si sam sa svojom akustarom, ali privilegija je i veliko uživanje raditi sa tako velikim "orkestrom" sa kojim sam imao prilike da radim na "Nečistoj krvi". I to po "partituri" Voje Nanovića, koju je napisao koristeći melodije i ritmove Bore Stankovića.

Film “Nečista krv” okuplja sjajan i veliki internacionalni glumački tim. Kakvo iskustvo nosite sa snimanja, s obzirom da ste sarađivali i sa iskusnim glumcima ali sa mladima, koji tek afirmišu svoje karijere. Šta Vam je bilo najuzbudljive u radu s njima, a šta najveći izazov koji je trebalo uspešno prevazići?

– Ne mogu da sačekam da film krene u bioskope, pa da svi prestanu da pitaju nešto mene nego da krenu da se oduševljavaju glumcima. Počevši od Bjele, koji je sigurno odigrao ulogu života, u glumačkom ansablu ima poznatih, manje poznatih i još uvek nepoznatih, ali samo fantastičnih glumica i glumaca. Nemam reči kojima bih mogao da opišem zahvalnost i zadovoljstvo onim što je gluma u ovom filmu. Pritom sve po mom ukusu, baš onako kako ja volim, dakle onako kako zamišljam da bi voleo Džon Ford. Što se tiče onoga zbog čega se prave filmovi, a to je da gledaoci veruju da su glumci pravi ljudi čije tajne i avanture imaju prilike da gledaju iz mraka bioskopske sale, dakle što se toga tiče osećam se kao da imam snimljen "Stairway to heaven " i ne mogu da dočekam da ploča izađe i ljudi čuju šta smo napravili. Predobro, što bi rekli mladi.

Film će svetsku premijeru imati na Festivalu evropskog filma Palić, na koji se vraćate nakon 2015. i tadašnje projekcije filma “Petlja”. Šta za Vas lično znači povratak na Palić i svojevrsna “verifikacija” filma u glavnom takmičarskom programu, rame uz značajna ostvarenja evropske kinematografije?

– Palić je zaista jedno predivno mesto, teško je zamisliti bolje mesto da vaš film prohoda i progovori nego onu tvrđavicu u šumi pored jezera. Sem toga na festivalu je okupljena gotovo sva stručna javnost regiona, tako da je to lepa prilika da svi oni vide neku vrstu ekskluzivne predpremijere našeg filma. Ne razmišljam o Paličkom festivalu kao takmičenju, već baš tako, kao divnom mestu za specijalnu prvu projekciju.

N. Marković