Priča Udruženja turističkih vodiča grada: Novosadske poslastičarnice

Kuća kod „Gvozdenog čoveka“ čuva slatku priču više od jednog veka, te prostor gde se nalazi „Atina“ i danas miriše na vanilu, krempite, kolače, torte i kafe, kako priča naša sagovornica, u prizemlju ovog zdanja postojala je poslastičarnica još u drugoj polovini 19. veka, a posao je preuzeo poslastičar Ištvan Hajek od starog Petera Majerke, a potom je 1913. godine radnju otkupio Jakob Dornšteter.

– Njegov uzor je peštanska poslastičarnica „Žerbo“, a pored krempita, tu su se jele najslađe žerbo kocke, minjoni, šaum rolne, saher torta, a od pića posebno je bila hvaljena „Dornšteterova“ bela kafa – otkriva Vesna Vukojev. – Sve to u ambijentu od nekoliko stotina stolova i dve galerije, gde su devojke u sneg belim uniformama, štirkanim keceljama i mašnicama u kosi, posluživale „otmen svet“.

Kako Vukojev govori, prostor je nacionalizovan i dobija ime „Moskva“ nakon Drugog svetskog rata, a posle Titovog razlaza sa Staljinom, ono se ponovo menja u „Zagreb“ i postaje mesto sa najukusnijim garniranim sendvičima. Današnje ime „Atina“ poslatstičarnica dobija u znak prijateljskih odnosa sa Grčkom.

Kornet za nagradu

– Nekadašnja novosadska deca, ali i odrasli, pamte „Siti“ najviše po kornetu koji je uvek dolazio kao nagrada za neku poslušnost – priča Vukojev. – Ova poslastičarnica je svojevrsni muzej, a kvalitet i svežina kolača i sladoleda uvek će zasladiti utiske posle dobre predstave u Srpskom narodnom pozorištu.

– Tačno naspram ulaza u Srpsko narodno pozorište smeštena je legendarna novosadska poslastičarnica „Siti“, koju je 1926. godine osnovao Ljubomir Parlać – objašnjava Vukojev. – Uspešno ušavši u tajne slatkih majstorija učeći kod Jakoba Dornštetera, on svoju prvu radnju otvara u Ulici kralja Aleksandra 17, na današnjem Trgu mladenaca, a zatim se 1933. seli u tadašnju Jevrejsku 13, sada Pozorišni trg 6. 

Poslastičarnica „Carigrad“, strateški je smeštena 1933. godine na putu od centra ka Dunavu. Kako Vesna Vukojev priča, na tom mestu sreli su se ukusi istoka i zapada, ali i mnogi zaljubljeni pogledi iz vremena novosadskog korzoa.

– Do sedamdesetih godina 20. veka, gazda Sekula Ristić bio je poznat po ukusnim tulumbama, baklavama i bozi, da bi njegov naslednik Rista doneo prvu mašinu za pravljenje sladoleda, a tajni sastojak za osnovnu smesu bili su štapići vanile dopremani direktno iz Italije – objašnjava naša sagovornica. – Sladoled je bio toliko dobar da je poslužen holivudskim glumcima Bertu Lankasteru i Yeraldini Čaplin koji su na Petrovaradinskoj tvrđavi boravili tokom snimanja filma.

Priča poslastičarnice „Nešić“ počinje 1934. godine, kada Mladen Nešić osniva poslastičarnicu „Ohrid“ preko puta Banovine, a kako Vukojev navodi, 1952. godine, Mladen otvara novu poslastičarnicu pod imenom „Nešić“ u Pašićevoj ulici broj 13.

– Nema deteta koje se nije zaustavilo pred izlogom poslastičarnice „Nešić“ da se divi velikoj lutki poslastičara sa tortom u ruci, dok su mame i bake ovde nabavljale najmodernije jestive ukrase za torte – navodi Vukojev. – Milica i Mladen Nešić bili su i putnici, pa su sa putovanja su iz Amerike i Italije donosili zlatne i srebrne jestive ukrase za torte, koji su bili apsolutni hit onog vremena, a zbog svoje umešnosti 1969. godine napravili su rođendansku „Reform“ tortu za Jovanku Broz, sa ukrasim od grlijaža.

Poslastičarski posao nije lak

– Da poslastičarski posao nije lak svedoči priča o gazda Risti, drugoj generaciji čuvene novosadske porodice koja je otvorila poslastičarnicu „Carigrad“ –  otkriva Vesna Vukojev. – Otac Sekula ga jeispisao iz gimnazije, jer mu je trebala pomoć u poslastičarskoj radionici kako bi se održao među konkurencijom. Zadatak mladog Riste bio je da ustaje rano, prikupi sveže mleko, koje u u ogromnom kazanu meša sa šećerom i jajima. Osnovna smesa za sladoled kuvala se dugo, ruke su bolele od stalnog mešanja, ali čarobni štapići vanile iz Italije davali su nešto posebno sladoledu iz „Carigrada“. 

– Ova gradska poslastičarnica i danas odiše nekom posebnom atmosferom skrojenom za lagano uživanje, gde vas, na nekom slatkom sastanku, čekaju sladoledi jedinstvenog ukusa, kao i legendarno piće boza – naglašava naša sagovornica.

Fabriku bombona, čokolade i delikatesa “Plevna” u Pašićevoj na broju 30 osnovao je Danilo Teofanović 1924. godine, a o njihovom kvalitetu proizvoda svedoči činjenica da je do 1939. godine ova fabrika imala preko 900 zaposlenih, a proizvodi su se pakovali u luksuzna metalne kutije, napominje Vesna Vukojev.

U saradnji sa Udruženjem turističkih vodiča Novog Sada, list „Dnevnik“ će objavljivati priče i zanimljive anegdote o istoriji i arhitekturi grada, znamenitim ljudima, gastronomiji, kao i skrivenim ili zaboravljenim predelima koji krase Srpsku Atinu.

D. Andulajević

Foto: V. Fifa, arhiva „Dnevnika“