Mirko Barberić zaokružuje 90. godinu: Poverenje se stiče dijalogom, a ne kartonima

Za čuvenu novosadsku trojku, po nepisanom  pravilu, u tim godinama bili su „rezervisani“ najteži  mečevi. Zvižduku Mirkove pištaljke pokoravale su se sve fudbalske veličine tog vremena: Džajić, Oblak, Jerković, Bajević, Vabec, Katalinski, Vukotić, Nikezić, Hatunić... Važio je za strogog, ali pravičnog delioca pravde. Autoritet na terenu  najmanje je gradio kartonima već korektnim odnosom, poštovanjem i dijalogom sa igračima.Ali, bilo je, kaže, sijaset situacija kada, da bi na terenu smirio strasti, morao i da podvikne.

– Svi učesnici na utakmici manje–više greše, pa, naravno, i sudije. Za arbitra je najvažnije,  što je bio savet mog uvaženog kolege iz Niša Milivoje Gugulović, da u toku utakmice ne treba razmišljati o počinjenim greškamama, a pogovo zbog njih ne praviti kompenzacije i ustupke bilo kojoj strani. Prepusti li se sudija tome neminovno se gubi kontrola nad igrom i igračima – kaže Barberić.

Imao je u svojoj bogatoj karijeri podosta osuđenih utakmica koje, veli, nije delio na male i velike. Uvreženo je bilo mišljenje, što je i danas slučaj, da je na prvoligaškim terenima najteže suditi „velikoj četvorki“ (Partizam Crvena zvezda, Dinamo, Hajduk).

– Sve je stvar pristupa i pripreme. Sudija mora da se bori sa pritiscima bez razlike s koje strane dolaze, od uprava,igrača, trenera, publike,medija... Danas je, uz pomoć tehnike i VAR tehnologija, suđenje značajno uznapredovalo, ali svedoci smo da su greške i dalje moguće. Fudbal je  živa igra, a suđenje, bilo dobro ili loše, njen je sastavni deo - kaže Mirko.

Utakmice koje je kao glavni sudija vodio u karijeri uspešno je doveo do kraja. Ali, to nije bio slučaj  sa prekinutom utakmicom Hajduk–OFK Beograd (1971), u Splitu, kod rezultata 2:2, na kojoj je bio pomoćnik Pavlu Ristiću. Incident se dogodio u 52. minutu nakon izrečene opomene Hajdukovom reprezentativcu Draganu Holceru. Igrači „bilih“ protestovali su i opkolili Ristića, koji se  iznenada stropoštao na travnjak starog Placa. Nastao je opšti metež, letele su kamenice sa tribina...

Prekid je izavao velike tenzije u Splitu kao i celoj  zemlji, jer je OFK Beograd utakmicu za „zelenim stolom“ dobio 3:0. Usledili su veliki nemiri navijača, prevratanja kola sa beogradskim registracijama i bacanje u more.. Utakmica je na kraju registrovana postignutim rezultatom, a splitski novinari su ostali pri tvrdnji da je korpulentnog Ristića udario šišmiš! Istina je bila sasvim drugačija, ali usledili su pritisci političkih moćnika tog doba i slučaj za javnost, „zbog mira u kući“, ekspresno je zatvoren.

S Boškovim u đačkoj klupi

Barberić je po struci ekonomista, kroz rad se specijalizovao za oblast finansija i računovodstva. U mladosti je pohađao srednju Novosadsku trgovačku školu, zajedno sa Vujadinom Boškovim, s kojim je u razredu delio klupu. Najveći deo radnog veka proveo je u futoškoj  „Aromi“, a poslednjih osam godina, na poziv tadašnjeg predsednika kluba Petra Palkovljevića Pinkija, prelazi u FK Vojvodinu, gde je do penzije bio zadužen za klupske finansije i računovodstvo.

Prošlo je tačno pola veka od ovog nemilog događaja. Od sudijske trojke na splitskoj utakmici Braberić jedini je živi akter. Zbog poodmaklih godina, danas se slabo seća detalja incidenta, a i nerado o tome priča.

– Bilo, prošlo, srećno po nas se završilo - jedini je komentar vremešnog arbitra o prekinutom meču u Splitu.

Kao sudija saveznog ranga Barberić je delio  pravdu na svim  stadionima bivše SFRJ, od Slovenije do Makedonije. Putovalo se, veli, najčešće vozom pa je ne retko, kada se išlo u Ljubljanu, Skoplje, Split, Podgoricu bio prinuđen da odsustvuje s posla, uzima neplaćene dane. To je bila cena hobija za koji se, polaganjem sudijskog ispita, opredelio  davne 1962.godine. U karijeri je na terenu, ali i izvan njega, imao  dosta teških momenata, ali i zadovoljstva. Stekao je veliki broj prijatelja širom Jugoslavije, a posebno izdvaja kolegu Gugulovića s kojim s porodično družio i kome je, kad god je sudio u Novom Sadu, bio domaćin u svom domu.     Do zvanja internacionalca sedamdesetih godina arbitri iz Jugoslavije, što zbog republičkog ključa ili nekih drugih razloga,  teško su dolazili. Sticajem okolnosti Barberić je, iako bez znaka FIFA, vodio nekoliko mečeva naših domaćih klubova kada su igrali sa ekipama iz inostranstva. Tako je krajem jula 1976. godine RFK Novi Sad na Detelinari, sa sastavom u kome su  bili Ljukovčan, Jovin, Pantelić,Vasić... odigrao prijateljsku utakmicu sa PMFC iz Pečuja i dobio 2:1. Barberić je, nalogom dobijenim iz FSJ, određen da sudi, ali predviđeni pomoćnici, iz nekih razloga nisu došli. Da ne pukne bruka, sa tribina su, probučeni u prevrnute golmasnke dresove, pored aut linije bukvalno uskočili pripravnici sa položenim sudijskim ispitom Aleksandar Ćosić –Ćosa, kasnije poznati arbitar kao i pisac ovih redova, tada student novinarstva i ujedno izveštač „Dnevnika“ sa utakmice.

Nakon navršenih 48. godina oprostio se od aktivnog suđenja. Posvetio se pedagoškom radu sa mladim novosadskim sudijama,  istovremeno bio je i kontrolor suđenja na saveznom rangu. Jedno vreme obavljao je dužnost predsednika sudijske organizacije grada Novog Sada, aktivno učestvovao u radu pokrajinskog sudisjkog saveza... Godine su učinili svoje, stigli su mlađi kadrovi, pa se osamdesetih godina  povukao. Njegovim putem nastavio je sin Dragan koji je takođe dogurao da arbitra prvoligaške scene. Mirko će, da ga služi zdravlje, uskoro(26.avgust) ugasiti 90 svećicu na rođendanskoj torti. To je prilika da mu Sudijska organizacija grada Novog Sada, kao svom najstarijem članu, oda zasluženo priznanje za sve što je kao sudija i  funkcioner  doprineo  afirmaciji sudijskog poziva.

Kosta Rajević