Vladimir Pištalo u poseti Gradskoj biblioteci u Novom Sadu

„Povezan sam sa Novim Sadom, često sam bio i u Gradskoj bliblioteci, osećam se ovde domaćim, i ne mislim da je sad, kada dolazim u svojstvu upravnika Narodne biblioteke, ne znam koliko drugačije. Jer, ja sam se uvek bavio knjigama. Volim da sam okružen knjigama, kao i da s kolegama razgovaram o knjigama, o brizi za knjigu, i tome kako da zainteresujemo mlade ljude za čitanje”, rekao je Pištalo.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić podsetio je na činjenicu da je jedna od najznačajnijih ustanova kulture u Novom Sadu lane obeležila 175 godina od osnivanja i 65 godina od osnivanja njenog Dečjeg odeljenja, te da je u sklopu jubileja otvoren i Digitalni omladinski centar, čime je trasiran put u rešavanju višedecenijskog problema nedovoljnih prostornih kapaciteta Gradske biblioteke. A novi veliki korak biće učinjen, kako je najavio, kroz rekonstrukciju SPC ’Vojvodina’, gde će, na temeljima studije Departmana za arhitekturu FTN-a, izrađene po nalogu gradonačelnika Miloša Vučevića, za potrebe Gradske biblioteke biti opredeljeno više od 1.300 kvadratnih metara prostora.  „Baštineći tradiciju Srpske čitaonice, sa svojim brojnim ograncima, depadansima, bibliotekom na Štrandu... na najbolji način odgovara izazovu ovog vremena i uspela je da se pozicionira kao jedna od najboljih matičnih biblioteka u Republici Srbiji”, rekao je Rožić.

Vladimir Pištalo je  u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke razgovarao sa učenicima Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” o romanima kojima je osvojio čitalačku publiku, ne samo u Srbiji, ali i o stripovima, francuskoj poeziji, pa i školski danima. Gimnazijalcima je, između ostalog, otkrio da mu je od svih  knjiga, koje je do sada napisao, srcu najbliže „Sunce ovog dana - pismo Andriću”, i to zbog celoživotne  povezanosti s delom našeg nobelovcem. Priznao je takođe da dok piše - a to radi svakog dana - intuitivno pušta da ga tema vodi sama, s tim da ide od detalja („koji su možda najbliži istini”) do „velike priče”, te da je „racionalni mistik”, da ga privlači prožimanje emotivnog i misaonog, „baš kao što se ne moraju razdvojiti poezija i proza”.

Dugogodišnji direktor Gradske biblioteke Dragana Kojića nije krio zadovoljstvo što je, posle više od 25 godina, u zvaničnu posetu novosadskoj došao upravnik nacionalne biblioteke, koji je pri tome još i jedan od najnagrađivanijih, najomiljenijih, najčitanijih, najprevođenijih... naših pisaca. „Danas je crveno slovo u letopisu Gradske bibliorteke i veliki dan za građanstvo Novog Sada koje mari za knjigu. A kako je to pisao još Pavel Jozef Šafarik, Novi Sad jeste prava varoš od knjige”, rekao je Kojić. Govoreći o samoj ustanovi, on je istakao da Gradska biblioteka - „koja radi u korist lokalne zajednice, nalazeći se u njenom središtu i utičući na oblikovanje njenog kulturnog identiteta” – zahvaljujući trudu svojih delatnika jeste uspešna, ali da će, blagodareći aktuelnoj gradskoj administraciji, prvoj nakon mnogo, mnogo godina „koja je neposredno pokazala spremnost da se uhvati u koštac sa njenim prostornim problemima”, Gradska biblioteka moći građanima moći da pruži još više, jer će imati bolje prostorne uslove.

M. S.