Владимир Пиштало у посети Градској библиотеци у Новом Саду

„Повезан сам са Новим Садом, често сам био и у Градској блиблиотеци, осећам се овде домаћим, и не мислим да је сад, када долазим у својству управника Народне библиотеке, не знам колико другачије. Јер, ја сам се увек бавио књигама. Волим да сам окружен књигама, као и да с колегама разговарам о књигама, о бризи за књигу, и томе како да заинтересујемо младе људе за читање”, рекао је Пиштало.

Члан Градског већа за културу Далибор Рожић подсетио је на чињеницу да је једна од најзначајнијих установа културе у Новом Саду лане обележила 175 година од оснивања и 65 година од оснивања њеног Дечјег одељења, те да је у склопу јубилеја отворен и Дигитални омладински центар, чиме је трасиран пут у решавању вишедеценијског проблема недовољних просторних капацитета Градске библиотеке. А нови велики корак биће учињен, како је најавио, кроз реконструкцију СПЦ ’Војводина’, где ће, на темељима студије Департмана за архитектуру ФТН-а, израђене по налогу градоначелника Милоша Вучевића, за потребе Градске библиотеке бити опредељено више од 1.300 квадратних метара простора.  „Баштинећи традицију Српске читаонице, са својим бројним огранцима, депадансима, библиотеком на Штранду... на најбољи начин одговара изазову овог времена и успела је да се позиционира као једна од најбољих матичних библиотека у Републици Србији”, рекао је Рожић.

Владимир Пиштало је  у Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке разговарао са ученицима Гимназије „Јован Јовановић Змај” о романима којима је освојио читалачку публику, не само у Србији, али и о стриповима, француској поезији, па и школски данима. Гимназијалцима је, између осталог, открио да му је од свих  књига, које је до сада написао, срцу најближе „Сунце овог дана - писмо Андрићу”, и то због целоживотне  повезаности с делом нашег нобеловцем. Признао је такође да док пише - а то ради сваког дана - интуитивно пушта да га тема води сама, с тим да иде од детаља („који су можда најближи истини”) до „велике приче”, те да је „рационални мистик”, да га привлачи прожимање емотивног и мисаоног, „баш као што се не морају раздвојити поезија и проза”.

Дугогодишњи директор Градске библиотеке Драгана Којића није крио задовољство што је, после више од 25 година, у званичну посету новосадској дошао управник националне библиотеке, који је при томе још и један од најнаграђиванијих, најомиљенијих, најчитанијих, најпревођенијих... наших писаца. „Данас је црвено слово у летопису Градске библиортеке и велики дан за грађанство Новог Сада које мари за књигу. А како је то писао још Павел Јозеф Шафарик, Нови Сад јесте права варош од књиге”, рекао је Којић. Говорећи о самој установи, он је истакао да Градска библиотека - „која ради у корист локалне заједнице, налазећи се у њеном средишту и утичући на обликовање њеног културног идентитета” – захваљујући труду својих делатника јесте успешна, али да ће, благодарећи актуелној градској администрацији, првој након много, много година „која је непосредно показала спремност да се ухвати у коштац са њеним просторним проблемима”, Градска библиотека моћи грађанима моћи да пружи још више, јер ће имати боље просторне услове.

М. С.