Đurđevdanski uranak na Stražilovu

Grupa od pedesetak učenika Bogoslovije „Sveti Arsenije”, sa profesorom Ivanom Neđićem, peške je iz centra Karlovaca došla do groba Branka Radičevića na Stražilovu, gde je sveštenik Saborne crkve jerej Stanko Laketić služio pomen večito mladom pesniku, koji je svojim stihovima ovekovečio lepotu te fruškogorske varošice.

- Svake godine na ovaj dan sećamo se našeg velikog pesnika Branka Radičevića, koji je, takođe, mlad, kao i Sveti velikomučenik Georgije, koga s posebnom ljubavlju danas slavimo, otišao pred lice gospodnje, a koji je opevao našu znamenitu varoš, žitelje, običaje, život i koji je, po sopstvenoj želji, na ovom mestu sahranjen – rekao je sveštenik Laketić nakon pomena. -  Nadamo se da je gospod njegovu dušu nastanio tamo gde pravednici počivaju, a na nama predstavnicima mlađe generacije, naslednicima po veri Svetog Georgija, a Brankovim po krvi i jeziku koji je on negovao i voleo, jeste da se trudimo da sačuvamo uspomene na naše slavne pretke i okupljamo se ovde i ubuduće.

Pre no što je na Brankovom visu održan pomen, do podnožja brda, na kom je čuveni pesnik sahranjen, konjskim zapregama stigla je nekolicina Karlovčana, vernih poštovalaca ovog običaja. Najmlađi među njima, devetnaestogodišnji Vladimir Jovanović General, kaže da je reč o običaju koji traje zasigurno pola veka, a zna se da je i pre Drugog svetskog rata bio upražnjavan. Samo je u komunističko doba zamrla ta praksa.

– Mi, pripadnici nove generacije, desetak godina ako ne i više održavamo ovu tradiciju – kaže Vladimir. –  Skupimo se u centru Karlovaca i dolazimo s konjima i zapregama na Stražilovo, kitimo konje lipom i cvećem i u povratku prolazimo ulicama s pesmom. Svraćamo kod onih koji slave Đurđevdan da im čestitamo praznik. Bude desetak kuća, odnosno porodica koje nas svake godine dočekuju, no ima i novih koje nas, kada vide da prolazimo, zaustave i pozovu. Dočekaju nas pićem i posluženjem. Šteta bi bila da se tradicija ugasi, pa makar i mi sami dolazili.

Odlukom i s blagoslovom episkopa sremskog Vasilija, od 2017. godine na Đurđevdanski uranak ponovo idu i bogoslovi, a ukinuta je gradska litija sa pronošenjem čudotvorne ikone Bezdinske bogorodice iz Saborne crkve, uvedena u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, zato što uranak tada nije bilo

moguće realizovati iz bezbednosnih razloga. Te godine je pomen Branku služio vladika Vasilije, a čitav niz godina pre, to je radio tadašnji sveštenik Donje crkve Milenko Popović.

Ni ove godine nisu izostali na uranku redovni đurđevdanski ranoranioci. Oni su u osvit zore, gotovo po mraku, zapalili sveće na Brankovom grobu. Po sećanju jednog od njih, sedamdesetih godina se isključivo išlo zapregama do Stražilova. Obično su se svi zadržavali u podnožju brda na kom je Branko sahranjen, a ponekog bi poslali da mu na grobu zapali sveću. Bilo je sličajeva, sredinom sedamdesetih godina, da policajci u povratku zaustavljaju povorku i legitimišu učesnike, pod izgovorom da remete mir.

Z. Milosavljević

Foto: J. Pap