Timea Filep, glumica: Gledam sebe kako igram

Timea Filep je glumica u kojoj sad već sasvim izvesno vidimo ovaj fenomen. Do nedavno, malo se ko mogao pohvaliti da je uopšte primetio njen razvoj u Narodnom pozorištu Subotica, a posle uloga u predstavama „Dogvil“ i „Vitezovi Lake male“ Andraša Urbana u Pozorištu „Deže Kostolanji“, uskakanja u ulogu Ane Karenjine u Novosadskom pozorištu, za koju je osvojila nagradu na 70. festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, svi ljubitelji pozorišta su bar čuli za nju.

- Izuzetno je zahtevna ta uloga Ane Karenjine. Mlada žena koja se suočava sa ogromnim problemima, kao mnogi od nas, ali ih ne znamo pošto obično ostaju između četiri zida. Pomera se, njiše, balansira... Udala se bez ljubavi za starijeg čoveka i to se vidi u njihovom odnosu. Sve do trenutka dok se ne zaljubi u Vronskog, ona nema ništa protiv svog muža, čak pokušava da ga voli, ali kristalno se vidi da to ne ide. Zato se i zaljubljuje. Njena ljubav prema Vronskom i svom sinu Serjoži je bezuslovna ljubav – kao da ponavlja Timi, kako je zovu prijatelji, spremajući se za izalazak na scenu pred, ispostaviće se, nagrađenu, festivalsku izvedbu „Ane Karenjine“.

Da apstrahujemo malo od lika u predstavi, šta bi vama kao ženi, a i svima nama danas, značila Ana Karenjina. U kakvom iskušenju bi bila i kako bi završila?

- Verovatno bi isto to uradila. Ja trenutno živim život, ne mogu da kažem Ane Karenjine, ali život glumice koja... Potpuno mogu da je zamislim kao glumicu. Trči iz jednog pozorišta u drugo, zaljubljuje se u jedno, a voli drugo, pa se zaljubljuje u treće (smeh). Tolstoj je napisao večnu priču. Kao što se ljubav dešava u pošti, isto tako se dešava i u pozorištu, u životu jedne glumice, samo što je to u životu glumice uvek mnogo dramatičnije. Mislim da je Ana glumica, to bi bila ja.

Vi ste u njene cipele uskočili umesto Marte Bereš. I to je sastavni deo vašeg poziva, ali u ovom slučaju deluje posebno izazovno, pogotovo kad kažete da ste bili spremni da se identifikujete sa Anom Karenjinom?

- Mnogi kažu da ne bi mogli da izdrže, da urade nešto ovakvo, jer se slažu da je to ogroman skok u duboku vodu, gde možeš da se udaviš, ili proplivaš. Ne možeš tu da plivuckaš, u pitanju su krajnosti. To što sam ja uskočila umesto više puta nagrađivane, apsolutno besprekorne, fantastične glumice Marte Bereš, izuzetno me je obradovalo, ali sam osetila toliki strah da mi se zgrčio želudac. Samo zakoračiti do tog nivoa Marte Bereš, izuzetno je teško. A svako uskakanje u ulogu koji je neko drugi radio je izazov. Glumci rade uloge po sebi, a ovde je bilo jako malo vremena da uradim nešto svoje, da ne kopiram. Treba uhvatiti ceo proces, emotivne skale lika, a da to bude tvoje u potpunosti.

U nizu zapaženih uloga u Pozorištu „Deže Kostolanji“, takoreći, uskakali ste u cipele i Nikol Kidman, iskakali iz njih u opereti „Vitezovi Lake male“, a zapravo, počeli ste da izuvate nas u publici!

- Izuzetno uživam u tome. Da se ne lažemo, osećam sa različitih, čak i nepoznatih strana, slična zapažanja. Trenutno imam takve uloge, različite, u raznolikim predstavama. Pitam najbliže kolege - da li sam ista? Da li manipulišem istim radnjama, pokretima? Uglavnom dobijem odgovor - ne. To je lepo, ali i čudno, jer svaki glumac to ima, u svakoj svojoj predstavi. Uloge koje trenutno igram su toliko raznovrsne da ponekad i ne osećam da ih ja igram. Imam osećaj da gledam sebe kako ih igram.

I, kako vam se čini ta Timea Filep koja igra sve te uloge, gde je čučala, šta je radila pre nego što je zablistala?

- Od septembra prošle godine, kada sam iz prešla iz Narodnog u “Kostolanji”, bez obzira na celu kovid situaciju, u životu nisam više radila. Ali, kad sedim kod kuće i nisam na sceni, postajem depresivna, jedna babuška koja se obuče u kućne papučice, bade-mantil i gricka nokte. Osećam se najbolje kada radim. A Timea, ova koja sad dolazi, koja se rađa, ona čuči tu od početka, samo je čekala pravi trenutak da se pokaže.

Šta mislite da je tajna tog vašeg uspeha na sceni, privlačenja pažnje i uživanja u vašoj igri?

- Naravno da se ne može izaći na scenu i odigrati takvo nešto ako se ne da cela duša i telo. Ali, ako ne dozvoliš sebi minimalističku misteriju... Ne znam kako to da objasnim!

Igor Burić